У акцију "социјалне корпе" Министарства за спољну и унутрашњу трговину првог дана примене укључило се шест трговинских ланаца и девет произвођача, са 10 до 12 јефтинијих прозвода које су сами изабрали. Док у том министарству очекују да ће акција донети јетфтиније производе, у удружењима потршошача су скептични.

Овде можете погледати/преузети емисију Око  

Државни секретар у Министарству за спољну и унутрашњу трговину Драгован Милићевић рекао је у емисији Око да се воде преговори и са компанијом Делез да се и они укључе у акцију. Он очекује да ће у наредном периоду још неки малопродајни ланци прихватити позив Министарства.

"Концепт је добровољан, а циљ је и да се уведе и ред на тржишту, да се формира стабилно окружење", наводи Милићевић и додаје да држава не сме да тражи смањивања маржи од трговаца већ може да делује само у овом социјалном пољу.

Вера Вида из Центра потрошача Србије каже да је све што је у корист потрошача позитивно, па и ова акција, али сматра да она неће имати пуно успеха, јер је тржишни систем Србије тако направљен да она неће моћи да заживи.

"Највише попуста ићи ће на хемију, што се тиче прехрамбених производа, то ће бити од три до четири одсто", наводи Вида и додаје да нам је потребна већа конкуренција, јер имамо доста злоупотреба доминантног положаја, монополе, олигополе.

Уредник у НИН-у Милан Ћулибрк каже да је ситуација у Србији заиста драматична ако погледамо да 43 одсто примања у Србији одлази на храну, али да ту имамо најмања појефтињења, па ни ова акција неће имати великог ефекта.

"Поставља се питање да ли је ово права мера, јер и онај који има 12.000 динара месечно и онај ко има две хиљаде евра имаће могућност да плате јефтиније", наводи Ђулибрк.

Да би производи били доступни само социјално угроженим, потребно је направити социјалне карте, а ми не знамо како оне сада изгледају, каже државни секретар Драгован Милићевић и додаје да ми немамо податке ко прима а ко не прима плату.

Милан Ђулибрк истиче да људи из великих трговина нису алтруисти, па да на роби имају губитак, истичући да је то доказ да су свих година уназад узимали вишак.

"Уколико се и друге продавнице укључе, људи ће гледати где је шта јефтиније и ићи ће у те продавнице, а то може да натера и све друге да смање своје цене", наводи Ђулибрк позитивне стране акције.

Вера Вида сматра да је велики проблем што наше тржиште није отворено и што једноставно велики играчи не могу да дођу.

Милан Ђулибрк наводи да је пропуштена шанса 2005. године да ти ланци дођу. Сада их, како истиче, ни не вреди позивати, јер је рецесија у еврозони и криза у Србији, па ми нисмо тржиште о које ће се они отимати.

Државни секретар Драгован Милићевић истиче да је трговински ланац Лидл до сада откупио пет, шест локација по Србији, али да је њихова стратегија да се послом крену тек када откупе 15 локација, а то зависи од њих. "Воде се преговори, али они имају темпо како улазе на тржиште", каже Милићевић.

Истичући да је наше тржиште плитко, каже да ће доласком нових ланаца постојећи купци само променити продавнице.

Социјално корпе су донекле заживеле у Београду, али, како јављају дописници РТС-а, оне нису стигле до југа Србије. Вера Вида каже да је разлика у стандарду између севера и југа земље велика.

Драгован Милићевић очекује да ће наредних дана социјалне корпе заживети и на југу, где велики ланци имају своје испоставе.