Како одрживог развоја нема без индустријске производње, под хитно мора нешто да се уради како би се ситуација поправила, оцењују гости емисије Око. Примећују и да је индустрија у Србији потпуно заборављена.

Овде можете погледати/преузети емисију Око

"Сада имамо само трагове, ако не урадимо нешто, нестаће и трагови", каже потпредседница Привредне коморе Србије Видосава Џагић. Објашњава да на примерима Немачке, која има развијену индустрију, и Ирске, која нема, може да се види колико је индустрија значајна да би се нека држава изборила с кризом.

Потпредседник Националног савета Владе Србије за привредни опоравак Бранислав Грујић наглашава да су велика предузећа генератор за мала и средња, јер им омогућују да раде као сателити.

Велика предузећа нису велика ако запошљавају велики број људи, већ се мора улагати у продуктивност и конкурентност, сматра Нинко Тешић, директор Ваљаонице алуминијума "Севојно Севал".

Тешић каже да је "Севал" прошле године инвестирао 17 милиона евра, да је запослено само још 20 нових људи, али су, ипак, ангажована и мала и средња предузећа из целог ужичког краја.

Србија је сада на нивоу на којем је била почетком седамдесетих година прошлог века, каже Џагићева и упозорава да се нећемо маћи с те тачке ако овако наставимо.

"Период у којем је пројектован опоравак је 30 година, а интензитет индустријског раста мора да буде преко 7,5 посто", каже потпредседница ПКС.

Према њеним речима, неопходно је министарство индустрије, које би "везало" енергетику и грађевинарство и омогућило да се ради континуирано.

После Стратегије из 2011. године, која је остала само слово на папиру, сада је у току израда нове стратегије.

"Анализира се производња, да се покрене што се може, али морамо да се сконцетришемо на оно што може да се уради брзо, јер треба да преживимо 2013. годину", каже Грујић.

С тим је сагласан и Нинко Тешић, који каже да није проблем политичка воља него криза у којој се сви налазе.

"Немамо време за стратегије, сад треба да урадимо нешто. Мора да се повећа удео идустрије у бруто друштвеном производу", каже Тешић.

Оцењује да окосница треба да буду мала и средња предузећа, али да треба помоћи и великим центрима.

Тешић каже да фирме које су више од десет година у реструктурирању не могу да буду носиоци развоја.

"Променило се много тога, машине су застареле, радници после 15 година нису више довољно стручни, нема тржишта, нема производа", каже Тешић.

Грујић сматра да је држава требало да се задужи за "још једну милијарду", како би се заложила за развој индустрије, али да уложи у фирме које имају шансе.

Великих система тешко да може бити у будућности, јер је велики број запослених ангажован само на производњи која подразумева ниске технологије.

Нове технологије су будућност, сагласни су гости емисије, који оцењују да Србија у тој области може да рачуна на своју шансу.