Војвођанска влада и ратари траже од Владе Србије да сушу прогласи елементарном непогодом, иако је време, када је држава таквом одлуком на себе преузимала накнаду штета одавно прошло. Закон који је то омогућавао био је на снази 70-их година прошлог века, а последњи покушај да се прогласи елементарна непогода, био је крајем осамдесетих.

Земљорадници одувек гледају у небо, а кад оно закаже, у државну касу. Некад су постојали критеријуми за доделу такве помоћи, што је подразумевало и доношење закона по хитном поступку.

"Критријум је био ако се умањи БДП локалне самоуправе, покрајине, републике односно државе за 10 одсто од планираног. Међутим због све компликованијих односа у федералној држави тај закон није никада донет", каже Милан Простран из Привредне коморе Србије.

Од краја осамдесетих, ти проблеми остају ван законске регулативе, решавају се зависно од могућности државе. Тек од 2010, имамо Закон и Сектор за ванредне ситуације. Међутим, суша не улази у разлоге за проглашење такве ситуачије.

"Практично, држава ће покушати све да ту штету умањи, али не може ниједну меру да предузме да анулира сушу и да створи ситуацију као да она није ни наступила и ту је та разлика између суше и осталих елементарних непогода и ванредне ситуације", објашњава начелник Сектора за ванредне ситуације Предраг Марић.

Стручњачи сматрају да треба размишљати о другим решењима, јер и да елементарна непогода законски може да се прогласи, држава која се бори са великим дефицитом не може много да понуди.

Професорка Економског факулатета Јелена Кочовић каже да држава нема ни од чега да исплати штете сељацима, односно пољопривредним произвођачима.

"Држава мора озбиљно да поради на једном пројекту да нам се више не дешавају овакве ситуације, мислим да би најбоље неко решење било да се формира конзорцијум осигуравајућих компанија, да заједно са државом нађу неки модел осигурања пољопривредних култура", осњеује Кочовићева.

Држава за сада пољопривредницима субвенционише, уплату осигурања.

"Финансијско учешће државе може се преселити на другу страну кроз одређене фондове који би се формирали са том сврхом и том наменом, може да партиципира и у накнади штета", каже Зоран Благојевић из Винер шетедише осигурања.

Сличан модел најразвијенији је у Шпанији. Суочени с плитком државном касом, и челници хрватске владе, са славонских поља, најављују оснивање заједничког фонда државе и осигуравајућих кућа. Из њега ће исплаћивали штете од катастофалних непогода, каква је овогодишња суша.