У Србији ће ове године хране бити довољно, упркос суши и смањеним приносима, сагласни су  гости Ока, који истичу да би ради ублажавања последица суше, убудуће требало улагати у системе за наводњавање.

Овде можете погледати/преузети емисију "Око 11"

Свака седма година у Србији је сушна, када су приноси кукуруза једнаки приносима пшенице, каже професор Мирослав Малешевић из Института за ратарство у Новом Саду и због тога је, каже, њега ова суша, која није забележена не само у Србији него у целом свету, само делимично изненадила.

Према његовим речима, једини лек за то је наводњавање, али је за изградњу система за наводњавање потребна деценија. Због тога је, како каже, потребно изабрати праву технологију гајења, што значи избор биљних врсти, сорти, хибрида и ђубрива како би негативни ефекти суше били што мањи. Губици би, како објашњава, били далеко мањи да су произвођачи примењивали све што наука познаје.

Колико је наводњавање важно знају произвођачи воћа и поврћа, јер без система кап по кап нема озбиљне производње. Гости Ока сагласни су да наводњавање не обезбеђује добре приносе само у екстремно сушним годинама него их увек повећава, а то повећање је добра основа за даља улагања.

Председник клуба "Сто паора плус" Војислав Малешев каже да ће пољопривредници сигурно улагати у системе за наводњавање када та област буде уређена. Објашњава да се сада као енергент за агрегате које покрећу системе за наводњавање користи нафта, која је изузетно скупа – 150 динара.

"Држава би требало да електрификује њиве, како би се за наводњавање користила струја, јер је наводњавање помоћу струје 15 пута јефтније него помоћу нафте", каже Малешев.

Према његовим речима, мере за ублажавање последица суше, које је влада недавно усвојила, прихватљива је за већину произвођача, који су свесни да не постоје униформна решења која би задовољила све.

Битно је, истиче Малешев, да се настави сарадња са министарством и да се донесе стратегија која би важила бар 10 година.

Ни Малешев ни професор Малешевић не сматрају да би осигуравање усева решило проблеме са сушом. Малешев објашњава да је ове године хтео да се осигура од суше, али да његова осигуравајућа кућа то није имала у понуди.

Директор Дирекције за воде Александар Продановић каже да у Србији постоји могућност да се уз релативно мала улагања наводњава четвртина обрадивих површина. У последњих годину дана по том питању урађено је много.

"На 40 локација чисте се канали који су деценијама били запуштени, чиме ће се омогућити наводњавање 63.000 хектара земље. Такође, урађени су и пројекти за још 200.000 хектара", каже Продановић.

Према његовим речима, то су велика улагања, али је много важније да су она исплатива, и да се "онима који су прошле године уложили у наводњавање, ове године инвестиција већ вратила".

У емисији се чуло да суша угрожава и сточарску производњу, јер недостаје сточне хране. Највећи проблем државе, је, како каже Малешев, то што нема биланса. "Ми тачно не знамо у овом моменту колико чега имамо, не знамо колико имамо кукуруза физички, знамо папиролошки, али физички колико имамо на стању, па су све процене које се раде грубе", истиче Малешев.

"Србији је потребна институција која би интервенисала на тржишту како би спречила нагле промене цена и поскупљења. Уз то, и прерађивачи би у оваквим годинама требало да се одрекну дела своје зараде како би сви некако прегурали овај тежак период", каже Малешев.

Професор Малешевић објашњава да би требало покупити кукурузовину и сојину сламу и то понудити сточарима, поготово узгајивачима оваца и коза који би то могли да користе као храну.

У читавом свету храна је све скупља, па зато не треба очекивати да она у Србији буде јефтина, поручили су гости Ока, уз тврдњу да Србија сигуно неће бити гладна.