Читај ми!

Путин са Бајденом о америчкој контрапонуди; САД спремне за разне сценарије

Председници Русије и САД разговарали су сат времена о Украјини. Џозеф Бајден каже да је Америка спремна за све сценарије, док Владимир Путин наводи да Запад није довољно притиснуо Украјину, како би је навео да поштује споразуме из Минска. Власти у Кијеву поручују грађанима да остану мирни и јединствени. Уследио је протест - демонстранти поручују да ће се "одупрети".

Разговарали Трудо и Зеленски, Канада премешта амбасаду

Канадски премијер Џастин Трудо разговарао је са украјинским председником Володимиром Зеленским о безбедносним проблемима у Источној Европи, саопштила је канадска Влада.

Према саопштењу Владе, Канада је такође најавила привремено пресељење своје амбасаде у Украјини из Кијева у Лавов, преноси Ци-Ен-Ен.

Трудо је данас са Зеленским поделио забринутости "због континуираног гомилања руских војних снага у Украјини и око ње, као и руске агресије и дестабилишућих активности ", саопштено је из кандске Владе.

Трудо је рекао Зеленском да би "сваки даљи војни упад" у Украјину имао последице по Русију, попут санкција.

У исто време, канадска министарка спољних послова Мелани Жоли најавила је да та земља премешта своју амбасаду из Кијева у Лавов, на западу Украјине због "наставка погоршања безбедносне ситуације изазване гомилањем руских трупа на граници Украјине", наводи се у саопштењу.

Кремљ: Разговор Путина и Бајдена службен и избалансиран

Саветник руског председника Јуриј Ушаков рекао је новинарима и да су Путин и Бајден водили телефонски разговор у службеном и избалансираном тону.

Додао је и да су Путин и Бајден договорили да Москва и Вашингтон одржавају контакте на различитим нивоима, преноси Тас.

Путин је Бајдену рекао и да су испоруке оружја Украјини од стране западних земаља опасан потез, нагласио је Ушаков.

Претње о непосредној опасности од руске инвазије су достигле апсурдни ниво, рекао је званичник Кремља, додавши да је Вашингтон затражио телефонски разговор између два председника раније него што је планирано.

Руски званичник је оценио да је америчка страна то тражила, због, како је рекао, "хистерије" око могуће инвазије Русије на Украјину, иако је састанак био заказан за понедељак.

Русија, како је додао Ушаков, не разуме зашто САД дају медијима лажне информације о наводним плановима Москве за инвазију на Украјину.

Путин: САД не узимају у обзир разлоге за забринутост Русије

Владимир Путин је Џозефу Бајдену изнео разлоге због којих сматра да сада треба да се разговара о безбедности Русије, саопштио је званичник Кремља Јури Ушаков.

Путин је, каже, још једном поновио да предлози које су САД послале, као одговор на захтеве Москве, нису узеле у обзир кључне разлоге због којих је Русија забринута.

Најавио је да ће Русија ускоро дати одговор Америци поводом њене "контрапонуде".

Путин је Бајдену рекао и да западне државе нису ставиле довољно велики притисак на Украјину, којим би је навеле да поштује споразуме из Минска.

Претње о непосредној опасности од руске инвазије су достигле апсурдни ниво, рекао је званичник Кремља.

Дипломатске мисије ЕУ остају у Кијеву

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ рекао је да ЕУ неће повући своје особље из Украјине.

"Европска унија и њене државе чланице координишу своје активности када је реч о тренутним претњама по Украјину. Наше дипломатске мисије се не затварају, оне остају у Кијеву и наставиће да пружају подршку грађанима Евопске уније, у сарадњи са украјинским властима", саопштио је Борељ.

Наводи и да би било каква даља војна агресија против Укрјаине довела до великих последица и да би скупо коштала.

Бајден: У случају инвазије, брз и одлучан одговор

Амерички председник Џо Бајден рекао је Владимиру Путину да ће се, у случају инвазије на Украјину, суочити са одлучним и брзим одговором, кажу у Белој кући.

Навео је и да би инвазија довела до широко распрострањене патње и да би позиција Русије била ослабљена.

САД су спремне за дипломатију, али и друге сценарије, рекао је Бајден.

Бела кућа објавила шта је Бајден рекао Путину (фото: Танјуг/AP Photo/Manuel Balce Ceneta)

Након Путина, Макрон прича и са Зеленским

Након што је готово 100 минута причао са Владимиром Путином, француски председник Емануел Макрон чуо се телефоном и са украјинским колегом.

Они су се пре неколико дана и састали у Кијеву. Зеленски је тада навео да Украјина тражи конкретне кораке од руског председника Владимира Путина како би доказао да је озбиљан у погледу деескалације тензија и повлачења руских трупа са границе.

 

Разговор трајао сат времена

Руски и амерички председник разговарали су телефоном нешто више од сат времена, саопштила је Бела кућа.

Засад није саопштено шта су Владимир Путин и Џо Бајден рекли један другоме. 

Путин и Лукашенко разговарали о одговору САД и НАТО-у

Путин се данас није чуо само са Бајденом и Макроном, већ и са председником Белорусије Александром Лукашенком. Они су разговарали о одговору САД и НАТО-у на предлоге Москве о безбедносним гаранцијама, саопштила је прес служба Кремља.

Осим тога, Путин и Лукашенко су се дотакли и "неких питања у вези са будућом билатералном сарадњом", а два председника су се "сложила да одржавају лични контакт", додала је прес служба Кремља.

Париз: Путин није рекао ништа због чега бисмо помислили да спрема инвазију

Један званичник из Јелисејске палате је рекао да руски председник током разговора са Емануелом Макроном није рекао ништа због чега би могло да се претпостави да припрема инвазију.

"Упркос томе, ми смо изузетно будни и на опрезу због руског војног присуства, како бисмо избегли најгори сценарио", рекао је тај званичник.

Каже да Француска препоручује својим држављанима да, за сваки случај, не иду у Украјину.

Почео разговор Путина и Бајдена

Председник Русије Владимир Путин тренутно разговара телефоном са председником Сједињених Држава Џозефом Бајденом и ситуацији на истоку Европе, јавља Ројтерс.

Резников: Дипломатским путем вратити Доњецк и Крим

Украјински министар одбране Алексиј Резников рекао је да Украјина не планира да нападне Русију, да ће ићи политичким и дипломатским путем, али да је спремна на "апсолутно сваки сценарио", саопштило је Министарство одбране.

Како преноси РИА Новости, он је изразио уверење да ће се "управо дипломатским и мирним путем вратити Доњецка област са Луганском, а Крим са Севастопољем".

Истакао је да Украјина данас има "невиђену подршку међународних партнера", највећу од стицања независности, а да се то "посебно манифестује у снабдевању одбрамбеним наоружањем".

Путин и Макрон причали телефоном 100 минута

Председник Русије Владимир Путин разговарао је телефоном са француским председником Емануелом Макроном, са којим се и састао почетком ове недеље.

Портпарол Кремља Дмитри Песков није дао више детаља, осим да је разговор трајао сат времена и 40 минута.

Огласила се, међутим, Јелисејска палата. Наводи да су двојица председника разговарала о томе како би могли да се примени споразуми из Минска, као и о условима који би довели до стабилизације тренутне ситуације у Европи.

Искрен дијалог није компатибилан са ескалацијом, рекао је Макрон Путину.

Марш Украјинаца у Кијеву

Неколико хиљада Украјинаца протестовало је у Кијеву, како би показали јединство усред наводне претње од руске инвазије.

Демонстранти узвикују "Слава Украјини" и носе транпаренте на којима пише "Украјинци ће се одупрети" и "Нападач мора умрети".

Председник Володимир Зеленски је поручио грађанима данас да остану мирни и покажу јединство.

"Најбољи пријатељ нашег непријатеља је паника у нашој земљи", рекао је Зеленски.

Демонстранти поручују да ће се "одупрети" (фото: EPA​-EFE/SERGEY DOLZHENKO)

Руско Министарство спољних послова саопштило је да су пре двојице председника разговарали шефови дипломатија, Сергеј Лавров и Ентони Блинкен.

"Реакција Вашингтона и Брисела на нацрте руско-америчког споразума и споразума са НАТО-ом о безбедносним гаранцијама које смо предали игнорише одредбе које су за нас фундаменталне, пре свега одредбе да се Алијанса неће даље ширити и да ударно оружје неће бити распоређено у близини руских граница", наводи се у саопштењу издатом након разговора Лаврова и Блинкена.

Та питања ће, како се наводи, "бити централна" у процени докумената добијених од САД и НАТО-а и "то ће бити стављено до знања" америчкој страни.

Лавров се осврнуо и на, како каже, пропагандну кампању о "руској агресији" против Украјине, истичући да тежи провокативним циљевима и подстиче власти у Кијеву на саботажу Минских споразума и "погубне покушаје насилног решавања 'проблема Донбаса'".

Блинкен је, иначе, јуче рекао да би инвазија могла да почне у било ком тренутку, па чак и за време Зимских олимпијских игара у Пекингу, које трају до 20. фебруара.

Телефоном су разговарали и министри одбране, Сергеј Шојгу и Лојд Остин.

За то време, влада у Кијеву је поручила својим грађанима да је од "кључне важности да сви остану мирни и јединствени и да се избегну акције које подривају стабилност и изазивају панику".

Американци повлаче и 150 војника из Украјине

Стејт департмет је наложио особљу америчке амбасаде у Кијеву које не обавља хитне послове да напусти Украјину због, како је наведено, сталних извештаја о гомилању руске војске на граници са Украјином.

Претходно је Џо Бајден позвао америчке држављане да одмах напусте Украјину и поручио да неће слати војнике да их спасу када буду бежали из земље, уколико је Русија нападне.

Уследила је и одлука да се повуче и 150 припадника Националне гарде Охаја, који у Украјини врше обуку тамошњих војника, рекла су два званичника, која су хтела да остану анонимна.

Део свог особља из амбасаде повлачи и Русија, а Шведска је поручила својим држављанима да што је пре могуће оду из Украјине. Тренутно их је тамо 200-300. Исти апел својим држављанима већ су упутиле Британијa, Аустралија, Нови Зеланд, Немачка, Италија, Холандија, Естонија и Израел.

И Анкара је реаговала, саветује Турцима да не путују на исток Украјине.

Већ месецима је напето на истоку Европе. Вашингтон и НАТО упорно упозоравају да је могуће да ће Русија извршити инвазију на Украјину, док Москва поручује да јој то није намера и тажи безбедносне гаранције. 

Ипак, руски председник је у разговору са француским колегом Емануелом Макроном рекао да ће, у случају да Украјина постане чланица НАТО-а или покуша да заузме Крим, европске земље бити увучене у војни конфликт с Русијом.