Немачки здравствени систем пуца по шавовима и без коронавируса

Институт "Роберт Кох" упозорио је немачке болнице да се припреме за прихват већег броја тешко оболелих случајева заражених корона-вирусом. Немачко Удружење лекара друштава за обавезно здравствено осигурање (Kassenärztliche Vereinigug) већ је послало нове смернице лекарима према којима би лакше случајеве заразе требало лечити само амбулантно, односно да би такве болеснике требало слати кући, наравно у кућни карантин.

До сада су сви заражени одмах смештани у болнице - али са све већи бројем заражених, то више није могуће. Пошто млади и углавном здрави успевају да преболе заразу без нарочитих проблема, простора би требало оставити за случајеве код којих би проблема могло да буде.

А и без коронавируса, стање у немачким болницама је пред колапсом: од око 28.000 кревета на одељењима интензивне неге у болницама Немачке, тренутно је заузето 80 одсто. То је у ово време разних зараза нормално, а од болница се и захтева да то буде тако: празан кревет кошта, а не доноси никакав новац. Али сад је ту и најновија епидемија.

Лекари су већ преоптерећени

Свака болница има планове да, у случају нужде, и нормална одељења претвори у одељења интензивне неге. То подразумева да се поставе додатни уређаји и буде више лекара и особља. Притом се отказују раније планиране хируршке операције ако нису неопходне. „То сад погађа чак и пацијенте с тумором", каже Јоахим Лабенц, професор интерне медицине и директор клинике у Зигену. "И њима се сада каже да због коронавируса не могу да буду оперисати и да остану код куће."

Професор Лабенц притом опрезно износи прогнозе када је реч о комплетном здравственом систему Немачке: "Видећемо како ће ствари да се одвијају. Оно што је најважније јесте да су нам потребни лекари и особље, иначе ће читаво наше здравство да доживи колапс."

Лекар из Зигена врло добро зна да и немачко здравство тежак болесник. А та болест се шири.

"Читаво стање чини људе болесним", каже др Лабенц: нема се времена, нема се новца - али све је више бирократије и "саветника". Медицинско особље већ је на граници: "Готово 60 одсто лекара осећа да је преоптерећено, јер често, а неки и стално, раде до својих физичких граница."

Од болница се, да не заборавимо, не очекује само да лече људе, већ и да послују уз добит.

Свака терапија само одређен износ новца

Времена су се променила – економија је стигла и у немачко здравство. До 1985. је рецимо болницама законом било забрањено да остварују зараду, али отада се тај пропис постепено ублажавао.

Године 2004. уведен је такозвани "паушални износ по терапији" којим здравствени осигураници покривају болницама део трошкова за одређену дијагнозу – без обзира на развој болести. Идеја тог концепта јесте да болнице што ефикасније сузбијају болести и да се међу болницама створи конкуренција – она успешнија ће онда да лечи јефтиније и да зарађује више новца.

Али од те идеје није остало ништа: иако се паушални износи за неке болести чак и смањују, немачко здравство је и даље једно од најскупљих на свету. Годишње се на тај начин подели око 75 милијарди евра на неких 2.000 клиника у Немачкој.

Болнице добијају много новца за случајеве за које је потребно много технике и посла, па тако испада да Немачка има највише болесника за ортопедију и кардиологију, јер се малтене као на покретној траци Немци оперишу због кукова, колена или болова у леђима. Све то доноси више новца него медицинска услуга за неког хроничног болесника којем се стање неће променити у неко догледно време.

Директор клинике, професор Лабенц, признаје да притом влада гвоздена логика: "Ако је слободна само једна операциона сала, а требало би оперисати два пацијента, онда на сто долази онај који ће донети више новца." 

Пацијенти на покретној траци

Болници остаје новца једино ако су њени трошкови лечења - дакле материјала и запосленог особља - мањи него што је паушални износ који ће бити наплаћен. Последица је јасна: све мање људи и све више посла за оне који раде. А притисак - све већи.

"Само један пример: за гастроскопију у превенцији карцинома искусном интернисти потребно је 30 минута. Од првог априла ове године паушални износ за тај преглед смањује се за 10 одсто. То значи, да би се то исплатило управе болница терају своје лекаре да тај преглед обаве за 18 минута", каже професор Лабенц.

Није велика утеха то што има земаља где је још горе него у Немачкој, нити то што неким страним лекарима немачки здравствени систем делује као рај. Али немачким лекарима је већ свега тога доста и према једном испитивању синдиката лекара сваки пети размишља о промени занимања. Најгоре је младим лекарима који су тек дошли с факултета: једна студија показује да њих 70 одсто показује очигледне симптоме изгарања на послу (burn-out), каже професор Рајнхард Штрамец, члан Акционог одбора за безбедност пацијената.

У суштини, што је већи идеализам тих младих лекара, то горе по њих. Многи прихватају целодневна дежурства, дакле смену од 24 сата, и то по неколико пута недељно. Наравно да им недостаје сна, поштене хране, да су у стресу и да су исцрпљени. Последица је и смањена могућност реакције која може да се упореди с повећаном дозом алкохола. То подразумева и много већу опасност од грешке лекара, а то би свака пристојна болница требало да избегава.

А шта да су болнице већ затворене?

Основни закон немачког здравственог система је све мање здравствене неге, а више борбе са губицима. Многе болнице – чешће државне и универзитетске него приватне које често бирају само "исплативе" пацијенте – послују са губицима који се мере десетинама милиона евра. То је огромно оптерећење за људе који у болницама раде и којима се непрестано говори да "нема пара" за више људи и бољу негу пацијената.

Одговор економских "стручњака" је јасан: у Немачкој има превише болница. Од тих 2.000 требало би затворити најмање трећину, а особље и специјалност концентрисати у оним болницама које имају економско оправдање. Тако може да размишља економиста, али не и здравствени радник: Немачка је велика земља и много кошта да бар сваки округ има основну здравствену негу. Не може баш све да се концентрише у метрополе, а да се провинција пусти да се сналази како зна и уме.

Сад је ту и коронавирус – и комплетан болнички систем пуца по шавовима. Полако свима постаје јасно: чак и са оволико болница, у борби против ове епидемије могло би да буде озбиљних проблема. А шта да је трећина болница већ морала да затвори своја врата?