Том пресудом, преиначена је првостепена пресуда којом је Шешељ првобитно био ослобођен свих оптужби, па је Шешељ у августу прошле године тражио да му се омогући право на жалбу у трећем степену.

Ађијус подсећа да је жалбено веће Механизма одбило овај његов захтев, наводећи да жалба на другостепену пресуду није предвиђена правилима Статута Механизма, већ само ревизија за коју, према ставу тог већа, "није навео аргументе, нити је покушао да прикаже да другостепена пресуда садржи било какве недостатке".

Шешељ је због тога од председника Механизма затражио да формира ново жалбено веће од пет судија које би одлучило о његовом праву на жалбу на другостепену пресуду.

Сматра да има то право, с обзиром да му је првостепена ослобађајућа пресуда, другостепеном преиначена у осуђујућу.

Тужилаштво у Хагу се успротивило овом захтеву.

Ађијус подсећа да Статут и правила трибунала не предвиђају жалбу на другостепену пресуду и да је у пракси установљено да Жалбено веће може да неког прогласи кривим у својој другостепеној одлуци.

Такође напомиње да Статут осуђеној особи дозвољава право да тражи ревизију пресуде под прописаним условима, што у овом случају може да уради и Шессељ, па је његов захтев одбио.

Шешељ је осуђен по три од девет таццака оптужнице на 10 година затвора, а пошто је у казну урачунава време проведено у притвору, Шешељ неће служити изречену казну.

Шешељ је у притворској јединици Хашког тринунала провео скоро 12 година, од фебраура 2003. године када се добровољно предао трибуналу, до средине новембра 2014. године.

Другостепеном пресудом Механизма у Хагу, наследника Хашког трибунала, Шешељ је проглашен кривим због говора од 6. маја о 1992. у Хртковцима, те да је починио кривично дело подстицање депортације, прогона и других нехуманих дела, као и злочин против човечности.

То веће, којим је преседавао судија Теодор Мерон, је закључило да су злочини у Хртковцима су били повезани са ратним сукобом тако да је, првостепено веће погрешно закључило супротно.

Жалбено веће је одбило наводе из жалбе тужилаштва који се тичу кршења закона и обичаја ратовања и у том делу потврдило ослобађајућу пресуду.

Шешељ се током поступка пред Трубуналом бранио сам, без адвоката или "пријатеља суда".

У фебруару 2003. године се добровољно предао Хашком трибуналу, у чијем притвору је био готово 12 година, до новембра 2014.

За то време није тражио укидање притвора нити је гаранције ниједне владе Србије да ће бити доступан трибуналу.

Сачекао је да судско веће само одлучи да му укине притвор, а то до тога је дошло пошто му се погоршало здравствено стање у притвору хашког трибунала.