То веће Механизма, који је наставио рад Хашког трибунала затвореног у новембру прошле године, може првостепену пресуду да потврди, да је преиначи или да наложи ново суђење.

На жалбеној расправи у децембру, тужилац је поручио да ће ослобађајућа пресуда Шешељу, уколико је Жалбено веће не преиначи, озбиљно поткопати кредибилитет Трибунала.

Тужилаштво оспорава све у тој пресуди, и правно и чињенично. И зато тражи да Шешеља осуди на 28 година затвора или да се наложи понављање суђења. А шта кажу у суду, дан уочи пресуде?

"Војислав Шешељ је обавештен о датуму изрицања пресуде, али је у одговору Механизму навео да неће присуствовати, па и не очекујемо да ће он бити у судници", каже Хелена Еглстон, портпаролка Механизма за међународне кривичне судове.

"Иако Шешељ има право да присуствује, нема обавезу, што је у складу са правилима суда. Жалбено веће може изрећи пресуду у његовом одсуству", додаје Еглстонова.

Првостепеном пресудом, Судско веће Хашког трибунала, са судијом Жан Клодом Антоанетијем на челу, 31. марта 2016. године ослободило је Шешеља по свих девет тачака оптужнице која га терети да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба, као и протеривање Хрвата из Војводине.

На ту пресуду жалило се Хашко тужилаштво, а Шешељ је поднео писани одговор на жалбу.

Већина чланова трочланог већа, уз супротно мишљење судије Флавије Латанци, закључила је у марту 2016. да Шешељ није крив ни по једној од девет тачака оптужнице.

Судија Латанци је била супротног мишљења по осам тачака оптужнице, док је по једној тачки Шешељ ослобођен једногласно.

Лидер радикала већ је у притвору провео више од 11 година, све до пуштања на привремену слободу у новембру 2014, што ће свакако бити урачунато у казну, у случају да буде осуђен. И првостепена пресуда 2016. године донета је у његовом одсуству. Сам је више пута говорио да га предстојећа, коначна пресуда не занима.