Нема разлога да не будете потенцијални давалац коштане сржи

У регистру давалаца коштане сржи Србије у овом тренутку је око 8.200 грађана. Нема разлога да свако од нас не постане потенцијални давалац, јер за тешко оболелог пацијента можда на свету постоји тек једна једина особа која може да помогне у излечењу. За РТС говоре они који данас не би били живи да им није урађена трансплантација коштане сржи.

"Желим живот!" – написала је Ана Рукавина Ерцег и ганула хрватску јавност 2006. године, искреном молбом за помоћ.

Двадесетдеветогодишња новинарка Вјесника, лечила се од леукемије. Није победила болест, али је њен апел подстакао Хрватску да омасови регистар давалаца коштане сржи у коме је сада више десетина хиљада грађана.

Значај трансплантације коштане сржи, јер су имали тешке болести, али са најлепшим могућим крајем, схватили су и саговорници РТС-а. Колико је важна подршка и играти у тиму, зна један фудбалски тренер.

"Тим докторке Стаматовић је извршио ту трансплантацију, и после тога су сви моји тимови, и они који су били организовани за давање крви, и они који су били организовани за логистику, и моја породица, фамилија, сви су учествовали у томе", каже Слободан Николић.

Срђан Стефановић каже да је шест месеци после трансплантације имао први успон, у Грчкој на 600 метара висинске разлике, за четири сата, што је после трансплантације изузетан успех.

"Брат је био, имам два брата и сестру и имао сам среће да у кругу породице имам подударног донора и да одмах помогну", каже Стефановић.

Дејан Максимовић каже да је давалац несродна особа, да је из Немачке и то је све што зна.

На ВМА 15 трансплантација коштане сржи од почетка године

Од почетка године у Војномедицинској академији је урађено 15 трансплантација коштане сржи, прошле године готово 80. Та процедура пре свега помаже код леукемије, апластичне анемије, појединих типова лимфома.

"Трансплантација у Клиници за хематологију ВМА је апсолутно упоредива са резултатима других светских центара, са којима смо стално у контакту, с обзиром на то да је наш центар од 1996. пуноправан члан европског удружења за трансплантацију", каже Драгана Стаматовић са Клинике за хематологију ВМА.

Србија је члан Светског регистра давалаца, захваљујући томе и они који немају сродног подударног даваоца у породици, могу да се надају излечењу.

Неопходно је омасовити наш регистар, а пошто је хематоонколошким пацијентима током лечења неопходна и трансфузиолошка терапија, важно је да имамо и више давалаца крви и тромбоцита.

"Шта може да ми се деси ако некоме дам тромбоците, или ако некоме дам матичне ћелије? Ја им кажем: свратите до Института за трансфузију крви, и постаните давалац или тромбоцита или матичних ћелија, и десиће вам се то да будете бољи човек, јер добро дело не може да шкоди", каже Глорија Благојевић из Института за трансфузију крви Србије. 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 09. феб 2020, 23:50) - Miroslav [нерегистровани]

Leukemija

Malo ste pomesali izjave a prezime no lepo da se neko seti i tih ljudi