Нови принцип наплате еко таксе – "плати колико загађујеш"

Еколошка такса од сада ће се наплаћивати по новом принципу који прописује нова Уредба о критеријумима активности које утичу на животну средину према количини загађења. Рачуна се да ће се њеном применом удвостручити приходи по том основу. Задовољни су и привредници.

Еколошка такса је до сада наплаћивана по принципу "загађивач плаћа" по два критетијума –квадратном метру или бруто оствареном приходу, па је на локалу било великих разлика. Новом Уредбом та накнада за све је иста, а обрачунаваће се стварна количина отпада и емитованог загађења.

"У сваком случају биће повољније, траспарентније и ефикасније. Сада ћемо плаћати на основу загађења које проузрукујемо, ако правимо загађење платићемо, ако не правимо, нећемо платити. И то јесте нешто што су међународни стадарди, што је на карју крајева и повеља Уједињених нација утврдила", наводи Филип Радовић, директор агенције за заштиту животне средине.

"Ова Уредба подиже број корисника и број обвезника плаћања, а смањује трошкове и на тај начин добијамо уштеду која ће, према проценама Привредне коморе Србије, износити око две милијарде динара на годишњем нивоу", каже Синиша Миторвић, руководилац Службе за циркуларну економију ПКС.

Овакви прописи приммењују се у 120 земаља. А еко такса обавезна је за све: домаћа и страна предузећа и фабрике, институције, установе и грађане.

"Еколошка такса ће се обрађивати сходно загађењу које пуштају у воду, ваздух или тло попут азотних оксида, сумпор-оксида и тако даље. И важно је да ћемо путем ове методологије заштитити лица која немају 18 година, која имају мала примања, која су у пензији и тако даље", додаје Филип Радовић.

Очекује се значајно унапређење животне средине али и развој зелене економије – више субвеција за рециклажу отпада, улагања у постројења за прераду отпада и еколошке технологије.

Оваквом наплатом еколошке таксе наша земљу потпино испуњава и стандарде Европске уније у тој области. А повећаће и издвајања за трошкове животне средине од 0,8 до један одсто БДП-а, што је и просек Уније.

"Стварамо један стимулативни простор за инвестиције. Ово ће Србију погурати на Дуинг листи, ово ће повећати домаће и стране инвестиције тиме што имате предвидивост, улазите у један потпуно регулисан простор, сами себе обрачунавате и самим тим стварате један позитиван пословни амбијент", каже Синиша Митровић. 

Појачава се и контрола, трошња новца од еколошке таксе али и наплата. Уз Министрства заштите животне средине и финансија, Агенције за заштиту животне средине, биће агажовано и више еколошких испектора на локалу.

број коментара 9 Пошаљи коментар
(недеља, 22. дец 2019, 18:03) - anonymous [нерегистровани]

ekoloska taksa nepravedni namet

Ako stanujes u drugom gradu(Nisu) i placas ekolosku taksu uz troskove stanovanja, a na selu u drugoj opstini (Prokuplje) posedujes trosnu kucu od roditelja, bez struje, vode i osnovnih uslova i niko u njoj ne stanuje skoro pola veka, placas i za nju iste troskove kao da neko stanuje. Nema nikakvog otpada a placa se duplo. Vrlo cudno ali u poreskoj upravi nemaju razumevanja i naplacuju kao da neko stanuje u njoj.

(четвртак, 12. дец 2019, 16:38) - anonymous [нерегистровани]

Pljacka gradjana.

Sta mislite koliko ce novca da uzmu za eko taksu? Za svaki stan i kucu koju posedujete morate da platite 1200,00 dinara! Koja pljacka! Pa koliko trebaju onda Opstine i Gradovi da plate po toj uredbi jer isti ispustaju kanalizaciju u reke bez preciscavanja?Pisite zalbe kada dodju resenja!

(четвртак, 12. дец 2019, 09:52) - anonymous [нерегистровани]

harač

bitno je samo uvesti novi harač narodu

(петак, 19. јул 2019, 08:15) - anonymous [нерегистровани]

А грађани?

Мене занима како ће се ова такса наплаћивати грађанима? Ко ће то да утврди и како колико ми "загађујемо". Они који загађују ову планету нису грађани, сељаци и српски привредници, него велике корпорације. 

(понедељак, 06. мај 2019, 16:30) - Грађанин [нерегистровани]

Транспарентност

Овај текст нам не говори ништа конкретно о еколошким таксама. Политичари се хвале да је њихов потез много добар и унапредиће економију и привући инвеститоре итд, али ми и даље не знамо ништа конкретно о томе како ће нови прописи утицати на нас.
Познато је да је екологија у Србији изговор за извлачење пара од донација, а ништа се не ради на унапређењу исте. Тренутно постоје само 2 санитарне депоније у целој земљи. Рециклажни контејнери су реткост. Где год се окренеш, можеш да видиш ђубре, а овде читамо хвалоспеве о новом потезу државних органа.

(понедељак, 06. мај 2019, 08:23) - Vila Dobrila [нерегистровани]

Krasno

Sve je to lepo i krasno i tako treba i da bude. Problem je samo što će novac od taksi, kao i do sada, biti utrošen za neke druge stvari, a ne za unapređenje kvaliteta životne sredine.
Godinama privrednici plaćaju naknade, npr. naknada za posebne tokove proizvoda. I gde je novac od tih naknada? I sami kažu da svega 40 % od tih para ide na aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine. Ako im je verovati, da nije čak i manje.

(недеља, 05. мај 2019, 08:30) - Borivoje [нерегистровани]

Pismenost ili ne

Plasticine flase i dalje plivaju Drinom....ccc

(недеља, 05. мај 2019, 00:11) - anonymous [нерегистровани]

Pismenost ili ne

Prvo naučite pravopis pa onda ostavite komentar. Osnovne stvari grešite a pišete o ekologiji....ccc

(субота, 04. мај 2019, 23:03) - Milutin [нерегистровани]

Ekologija na nas nacin

Ja neznam na koji se oni svet pozivaju ali uglavnom znam da recimo u vecini zemalja zapadnog sveta postoje posebni kontejneri za recikliranje (plastika, papir, metali) i za biolosku reciklazu (odpadci od hrane i biljaka) a takodje odpadci koji se ne recikliraju. Proslog leta sam bio u Srbiji i nigde nisam video te kontejnere ali sam zato video dosta plasticnih flasa koje plivaju Drinom. Zato bih zamolio vlasti u Srbiji da deo novca odvoji za postavljanje kontejnera za recikliranje