Чланови Организационог одбора овогодишње "Параде поноса" данас су окончали окупљања у "четири зида", тако што су сели на стиропоре испред зграде Медија центра на Теразијама.

Уз заставе дугиних боја које симболизузују ЛГБТ покрет, они су показали и транспарент са бројевима 28. септембар 2013. за када су најавили следећу параду поноса.

Члан Организационог одбора Бобан Стојановић изразио је наду да ће власт до наредне године омогућити припадницима ЛГБТ популације "шетњу од 970 корака", јер им је, како је рекао, данас било онемогућено чак и да изађу на тротоар испред зграде Медија центра..

Он је изразио сумњу да је одржавање "Параде поноса" у Београду овог пута спречено у сарадњи државних институција и милитантних група.

Претходно су организатори "Параде поноса" на конференцији за новинаре саопштили да су премијеру и првом потпредседнику владе упутили захтеве за разговор о свим стварима, а не само о организацији Параде, које муче ЛГБТ популацију у Србији.

Горан Милетић из Организационог одбора "Параде поноса" рекао је да су и од судија Уставног суда тражили да се огласе, јер су забрану одржавања Прајда 2009. године прогласили неуставном.

Конференцији су, поред великог броја представника невладиних организација, присуствовали домаћи и страни активисти, а организатори и њихови гости су поручили да отказивање Параде представља велико разочарење и да је тиме влада пала на првом тесту када су у питању људска права.

"Европска унија неће прихватити неједнакост и хомофобију, јер друштво треба да буде утемељено на тим принципима", поручила је шведска министарка за европске послове Биргита Олсон.

Она је истакла да сви треба да имају право да устану поносно и кажу шта су и додала да је разочарана због забране "Параде поноса".

"Прајд је забрањен у једном европском граду и то представља дискриминацију. То није Европа у којој желим да живим", рекла је Олсон и позвала све политичаре да изађу из забрана нетолеранције. Указујући да се времена мењају свуда, па и у Србији, она је истакла да је присталица проширења ЕУ, али да то подразумева и одређене обавезе када су у питању људска и мањинска права, слобода окупљања и говора.

"Обавеза владе у Србији је да испуни своје обавезе када су у питању људска права", рекла је Олсон.

Посланик Европског парламента Холандије Марија Корнелисан је рекла да је одржавање "Прајд вика" велика победа за ЛГБТ заједницу у Србији и да треба да и даље шаљу поруку да неће бити ућуткани, већ да су све видљивији.

Она је истакла да је забрана Параде велико разочарење, да је влада тиме "одлучила да победе хулигани и да није успела да положи први тест".

Корнелисан је члановима Организационог одбора предала пано са ликовима људи који су виртуелно подржали одржавње Прајда.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер је поручио окупљенима да нико не сме да им забрани право на окупљање и да је фрустрирајућа чињеница да, уместо да по лепом времену прошетају улицама, морају да Параду одрже у затвореном простору.

На почетку конференције присутни су минутом ћутања одали почаст директору Београдског центра за људска права проф. др Војину Димитријевићу који је преминуо јуче, а истакнуто је да је његовом смрћу Србија изгубила великог борца за грађанско друштво, људска права и правну државу.

Скуп су обезбеђивале јаке полицијске снаге, од којих су неки полицијци били и са опремом за разбијање демонстрација.

Учесници Прајда, који су сели на стиропор испред улаза у Медија центар, пренели су новинарима и да им полиција није дозволила да изађу на улицу.

 Министарство унутрашњих послова забранило је у четвртак одржавање Параде поноса и свих скупова који су били заказани за данас, а организатори Прајда најавили су да ће се због те одлуке обратити Уставном суду.

Српске власти забраниле су Параду и прошле године, а 2010. године Парада поноса завршила се сукобима између полиције и ултрнационалистичких група у којима је повређено 150 људи.