Будућа влада, попут претходних, као један од најзначајних циљева, истиче системску и бескомпромисну борбу против корупције. Шта би морао да буде први потез,и да ли су мере које предвиђа коалициони споразум довољне и свеобухватне, о томе су разговарали гости емисије Око11.

(Снимак Око 11 можете погледати/преузети на нашој страни Емисије) 

Зоран Стојиљковић, председник Одбора Агенције за борбу против корупције, рекао је да су коалициони споразуми оптимални оквир, и да је уобичајено да у њима постоје приоритети, али и да није тајна да је корупција на скали интересовања грађана на трећем месту.

"Текст коалиционог споразума у суштини није лош, говори о некаквим мерама, али ту постоји и нешто што је конкретније него раније, као што је закон о заштити узбуњивача, а говори се и да ће се променити и стање у медијима, па и да ће се радити на новом закону о јавним набавкама", каже Стојиљковић.

Програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић, каже да мере у Споразуму нису свеобухватне, али да су детаљније, и боље од ранијих програма, што не значи да је то довољно.

"Многе наведене активности још нису јасне да би се могло судити да ће донети резултате. На пример ако говоримо о узбуњивачима, видимо да постоји добра воља, али треба уредити њихова радна права, начин пријављивања унутар институција, па тек онда у медијима и широј јавности. Приметно је да постоји труд и ја се надам да ће странке владајуће коалиције узети у обзир коментаре које ћемо ми свакако упутити", каже Ненадић.

Оснажити поверење у институције

Новинарка сајта "Пиштаљка" Маријана Милосављевић тврди да је "списак жеља написан добро да се види труд, да је неко увидео шта нацију највише боли, али да је најбитније да се сада оснажи поверење у институције, којег су људи одавно изгубили".

"Нама се јављају грађани, пријављују корупцију, некада ризикују и каријере, посао, животе, то је некада и анонимно, и утолико је читав овај текст заиста прихватљив, али морамо видети да ли поверење у институције можће да се врати. То ће бити важан изазов новој влади", каже Маријана Милосављевић.

Стојиљковић сматра да је индикативно, као и у ранијим споразумима, то што недостаје начин како ће се нешто радити, шта је то превенција, нормативни дизајн, са ким ће се сарађивати...

"Aко не буде реформе политичког и изборног законодавства и партијске олигархије, и задуживања код банака, бојим се да се неће много тога променити", рекао је Стојиљковић.

"Свако може да види класичан сценарио, формирате закон, па после неког времена институције, али сада за такве игре више нема времена", каже председник Одбора Агенције за борбу против корупције.

Ненадић наводи да ће Скупштина вероватно за неко министарство везати улогу борбе против корупције, али то треба да се прецизира унутар Закона о министарствима. "Скупштина ће се бавити тиме, и тако надзирати будућу владу и њено понашање".

У коалиционом споразуму се каже и да ће постојати залагање за већу јавност, рекао је Ненадић. "Ви данас не можете добити транскрипте са седница владе, на пример скоро је било питање о трошењу канцеларије Вука Јеремића, а постоји много докумената који се не објављују, и најзад ту су јавна предузећа, да видимо да ли ће се спроводити јавни конкурси, и то ће бити својеврсни тестови".

Милосављевићева је истакла да су на сајту "Пиштаљка" увек имали жељу да се баве истраживачким новинарством.

"Дуг је то пут, овде се свело на службену тајну, па и наручивање столова и фотеља за министарства, опремање владе, све је тајна, до вероватно огледала по тоалетима, али ми смо стрпљиви. Нашем новинару Ивану Нинићу пошло је за руком да открије на шта је генерал Понош мислио када је рекао да министарство троши ненаменски новац, а пошло му је за руком после 36 месеци, обратио се министарству, па Родољубу Шабићу без којег би нам руке биле још више везане", рекла је новинарка сајта "Пиштаљка".

"У овој земљи никада нико осим цивилног сектора се није залагао за посебан закон о узбуњивачима. Постоје грађани који ако се усуде да пријаве корупцију, знају да су ставили на коцку и живот и каријеру. На пример Горан Милошевић који је разоткрио друмску мафију и у знак захвалности остао без посла", рекла је Маријана Милосављевић.

Са друге стране, каже Милосављевићева, имате институцију заштићеног сведока који, како пишу медији, месечно  добијају пет хиљада евра. "То су људи из криминалног миљеа, слободно шетају, а порески обвезници им плаћају удобан живот", каже Маријана Милосављевић.

О реформи правосуђа и враћању судија и тужиоца који нису реизабрани, Стојиљковић каже да је неопходна координација у борби против  корупције, да у њој по заједничкој стратегији свако има своје место."Цивилни сектор може бити и активнији на том плану, јер се само тако може створити уверење да ствари иду на боље".

"Ми живимо у окружењу корупције, али су се грађани некако на њу навикли у приватном животу. Грађани за корупцију највише оптужују политику, па судове, али када га питате ко треба да се избори са њом, опет кажу најмоћнији", рекао је Стојиљковић.

Важан Закон о узбуњивачима

Ненадић каже да је вероватно да ће се велики број судија и тужилаца вратити на посао, пре реизбора из 2009.

"Сада није извесно шта ће се мењати, осим што је најављена другачија организација судова, али ако говоримо о поверењу грађана у правосуђе, велико је питање о чему говоримо, јер постоје филтери полиције, тужилаштва, и као највећи онај међу грађанима који виде корупцију али неће да је пријаве и то је кључни проблем.

Зато је, каже Ненадић, важан Закон о заштити узбуњивача, али  још важнији активнији приступ у испитивању корупције.

Друга ствар која се од нас тражи, каже, јесу резултати у борби против корупције на високом нивоу, а ми то још увек немамо.

"Мени се чини да је претходна власт погрешила, због оптимизма који је пропагирала", каже Маријана Милосављевић, и наводи да нико људима није рекао како ствари заиста стоје и у каквом је стању полиција, правосуђе. "Неко мора да сноси одговорност, на то се заборавило, афере се нижу једна за другом".

Стојиљковић каже да ће веровати потезима нове владе, али и да је тешко ослободити се коруптивне праксе. "Разбити монополе, сузити дискрециона овлашћења и увести елементе одговорности и јавности, као и изменити став да се корупција исплати, иначе се неће ништа променити", сматра Стојиљковић и каже да му се чини да је у последње веме мање корупције, али да је живот такав да се показује другачије.

Ненадић каже да постоји много ствари о којима треба водити рачуна. "Ова влада ће имати велике проблеме, а народ неће битив задовољан чак иако буду радили најбоље што могу, јер нема стрпљења. Превише је жеља да се нешто финансира из буџета, а новца за то нема па ће бити социјалног незадовољства".

"Постоје прописи који нам недостају, као и јавне расправе, јер је корупција увек везана за процес доношења одлука. То се не помиње у овом програму и мислим да је то грешка", закључује Ненадић.