Гостујући у емисији Сведок на РТС-у, председник СПО-а Вук Драшковић, рекао је да се почетка децембра 1990. године сећа као времена велике панике међу владајућим естаблишментом, од могуће победе СПО-а  и пораза Слободана Милошевића на председничким изборима.

"Неколико дана пре избора Вељко Кадијевић је испред Војске изашао на телевизију и запретио армијом, ако десне странке, оличене у СПО, дођу на власт, и некако координирано сутрадан је обављено прво јавно режирано стрељање Слободана Ивановића у Врању, када је убијен с леђа, а исто вече на овој ТВ Бастиљи, којој сам и дао име, ја добијам вилу на Женевском језеру, и каже се да сам агент ЦИА, немам своје деце и као човек ножа желим да туђу гурнем у рат, и верујем да је тада СПО изгубио неколико стотина хиљада гласова, мада не знам ни да ли би победили због тадашњих околности. Око 80 одсто подржавало је у Србији Милошевића, као и Академија наука, Црква, и цела елита", рекао је Драшковић.

На питање Главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића верује ли себи када каже да СПО може да врати енергију и снагу из 90-их, каже да говори о елану, да је то обавеза да се покуша са тим понављањем успеха, и да је то могуће, да ће СПО вратити улогу коју заслужује на политичкој позорници у Србији. Десно поље је празно, јер је падом СПО-а пала та историјска проевропска идеја.

О томе како објашњава да је СПО од велике странке дошао до тако малог броја следбеника, рекао је да је та странка доживела удес, у року од месец и по дана, после 15. јуна 2000, атентата у Будви, па до септембра исте године, око 650.000 људи напустило је странку као стампедо, они су поверовали у Милошевићеве лажи и пропаганду, као и у лажи лидера ДОС-а, а то је да сам ја све измислио, пуцао на себе, да бих дигао улог партије.

"Нетачно је да је СПО напустио ДОС, него су њихови лидери искључили нас, и све су то оправдања за политичко бешчашће, којим су моји пријатељи из ДОС-а прибегли", рекао је Драшковић.

СПО потребан Србији

Што се тиче тврдњи аналитичара да је после Слободана Милошевића он можда и највећи политички губитник протекле деценије, Драшковић је рекао да ће се о губитницима и добитницима судити, онда када никога из гарнитуре деведесетих година не буде међу живима, али да је чињеница да је све побуне против Милошевића покретао и водио СПО, уз при томе велике жртве.

Што се тиче политичког померања које је доживео, од некадашњег краља тргова, до улоге лидера једне, објективно, мале странке, који данас углавном дели савете, рекао је да историји СПО-а ова ситуација није примерена, али да посао није готов, јер је Србија у драматичној ситуацији, па сматра да иде дан када ће глас СПО-а бити Србији потребан, као нова одбрана од зла које се примиче и које је пред вратима.

На питање како у првим редовима странке, данас, 20 година од оснивања, у првим редовима нема готово никога од људи са којима је правио СПО, Драшковић је рекао да је то нормално, да су године и интереси учинили своје, као и ДБ, да су после избора 90-те отишли сви они који су веровали да ће ући у власт и учествовати у деоби колача власти, а неки други су пришли.

"Терориста број један за ДБ био сам ја, а моја је странка гледана као терористичка, неколико десетина људи је убијено, неколико хиљада било под полицијском тортуром, а неколико десетина хиљада напустило Србију и отишло у Европу. Данас су ту у врху млади људи, који су политички рођени и одрастали у СПО-у, а странаца нема", рекао је Драшковић.

О томе да ли је у стартној постави било много оних који су били у ДБ-у, рекао је да је то истина, али да је и сам за то крив, што бескрајно верује људима, и што није постављао никакве морално политичке баријере да би неко ушао у странку, јер је веровао да програм доводи људе. Сада видим да је боље што смо неке изгубили, него што смо их налазили".

Партија европске деснице

О актуелним партнерима на политичкој сцени Србије каже да су то ДС, ЛСВ, Г17 плус.

На питање где су онда противници, с обзиром да се ДС декларише као странка левог центра, а за СПО и сам тврди да је партија европске деснице, рекао је да су Србији потребне обе руке, да је ДС европска лева рука, као и странка господина Чанка, али много је левих руку, деснице као да нема, то је био СПО. Његовим политичким сломом после будванског атентата, поље десне европске Србије је празно, и ми на том месту данас имамо странке које проповедају отворену мржњу према суседима, славе ратне злочине и злочинце, и мржњу према Европи и САД.

"Та мржња на том пољу које се, у ствари, само зове десним, срамота је за историју српске деснице", каже Драшковић.

Када је у питању монархизам, каже Драшковић: „Ми смо и даље таква странка, мислимо да Србија треба да буде уставна парламентарна краљевина, круна је у Београду, али се не можемо кривити ми што она никако да се нађе на глави круне, која мора све да уради да је стави, јер то одговара нашој традицији и историји, када смо напредовали и побеђивали. Ми смо били народ великих задужбинара, богате господске грађанске класе, која је убијена".

О томе да ли је могуће бити на власти, а у опозицији истовремено и зашто уопште подржава Владу која толико греши, рекао је да он води странку која баштини програмске путоказе десне прекомунистичке Србије, и Србија неће напредовати док њени државни темељи не буду као пре победе комунизма. Ја немам право на однос према власти, мене занима држава и занима ме нација.

На питање у којим тачкама се не слаже с већином у владајућој коалицији, одговорио је да можда долазимо на главним стратешким правцима до озбиљних несугласица, да је само назиглед све у реду, и да је недопустиво свако попуштање антиевропским правцима. Обавеза СПО-а је, каже, да испуни тај простор српске европске деснице и недопустиво је било какво попуштање по том питању, власт мора да води народ ка Европи и евроатлантским интеграцијама, и да образује народ, а не да му подилази, око тога нема дебате".

НАТО замена за ЕУ?

Каже да има неспоразума и око НАТО-а, јер не разуме ставове „да се тамо не може јер је у питању неки антисрпски савез, а у ЕУ се може. Лако нам се може десити да НАТО буде нека врста замене за ЕУ, бар за неколико година, и мислим да се не сме водити ни аутистична политика када је Косово у питању, па ми је драго због заокрета. Истовремено ме је и страх да се државна политика не враћа на старе шине".

"Сви знамо да се говори једна велика лаж, држава није територија, него државна власт на територији, нема ко не зна да је Милошевић, изгубивши тај рат Кумановским споразумом и Резолуцијом 1244, Србија као држава протерана са Косова, и изгубила је власт на територији, као и саму територију. То је логика која се учи на првој години права", сматра Драшковић.

Како је, један од ретких и најгласнијих заговорника уласка Србије у НАТО, рекао да Србија нема стратегију, да такозвана неутралност не значи ништа, јер и неутрални статус неке државе мора да се потврди неким уговором, а њега нема. Али има чињенице да нас окружују државе чланице НАТО-а.

"Ако нам је тај савез непријатељ, зашто према непријатељу да будемо неутрални", каже Драшковић.

Што се тиче изјаве Матије Бећковића да би улазак Србије у НАТО био већа брука него да се "Жаклина Кенеди удала за Ли Освалда, који јој је убио мужа", каже да не спада у оне чије је национално памћење кратко. Почетком 20. века Србија је у два Балканска и Првом светском рату опстала и победила захваљујући савезницима, па је обавеза СПО-а и мене као председника те странке да вратимо и да оживимо она стара прекомунистичка савезништва наше државе.

Милошевићево црно пророчанство

"Погрешно је српску историју везивати за почетак Милошевићеве владавине и политике, коју је он водио, да је то био било ко други не би било НАТО бомбардовања", каже Вук Драшковић.

Ја сам ушао у Савезну владу са великим угледом, као прозападно оријентисан, али  сам поверовао да могу веровати Милошевићу и успети. Био сам у Паризу за време конференције у Рамбујеу, и у једном тренутку посредничка тројка направила је сагласност око једног документа косовског који је тада био буквално поклон Србији, требало је само да прихватимо да стране трупе уђу, да остану наша војска и полиција, и они би били тамо до успостављања реда и мира. Ја сам хитно долетео из Париза и тражио од Милошевића да Милану Милутиновићу јави да одмах то потпише, али он је одбио.

"Рекао је Милошевић тада да ми Косово морамо да изгубимо, али на један победнички начин, тако што ћемо натерати НАТО да нас бомбардује, па ћемо због бомбардовања и због губитка Косова распалити антиамеричка и антиевропска осећања међу Србима до усијања. Ми живимо то црно пророчанство".

На питање зашто би се уласком у НАТО променили амерички интереси у корист наших, Драшковић је рекао да ми не можемо очекивати светску праксу да мале државе диригују великим. Од кад је света, увек је постојао неки командант, али у систему западне демократије, без сагласности свих чланица нема великих одлука".

"НАТО је еволуирао, Русија том савезу више није непријатељ, Немачка врши пропаганду да се Русија учлани и да то буде светска алијанса против дроге, терорзма, криминала. Улазак у НАТО је најбржи пут за улазак у ЕУ и за нас неће важити ниједно посебно правило", каже Драшковић.

Наопака косовска политика

О учешћу на изборима на Косову, с обзиром да је ГО СПО-а одлучио да странка учествује, мада је Влада за супротно, рекао је да је одлука о учешћу исправна, и већина у Влади није имала храброст да се супротстави професионалним Србима, онима којима је косовска несрећа извор медијске, финансијске и политичке моћи, а таквих је много у Србији. Јужно од Ибра нема власти Србије, а њима се говори да покажу патриотизам, да се не боре за своје породице, у тим постојећим институцијама, косовским. Ако се тај глас чује тамо, чуће се и у европским институцијама".

"Обавеза је помоћи наш народ тамо, али и глас Срба мора бити уважаван од стране престонице-Београда, и у овим преговорима који се буду водили са Приштином".

На питање зашто идеја - више од аутономије, мање од независности није успела, Драшковић је рекао да је та формула имала свој додатак, једна Србија-два система, што је значило да је односи Србије и Косова требало да буду као односи Кине и Тајвана. Имао сам идеју да у преговоре са Ахтисаријем кренемо са тиме да то буду два одвојена система, али овде није било воље, па је превагнуо став да се ствари утерају у ону преамбулу „покрајине под суверенитетом Србије", али није, то је било до Милошевићевог рата са НАТО који је он изгубио.

"Слажем се и са оним што је рекао бивши амбасадор САД у Југославији господин Монтгомери, да Запад није све урадио, да је то била једна политика казне за један народ, а не за режим. Бомбардована је Србија без одлике СБ УН, а то је и била најинтимнија жеља режима у Београду, који је и победио. После тога сви су мрзели Запад", каже Драшковић.

На питање је ли размишљао по пароли „сила бога не моли" и 9. марта и када је Славко Ђурувија убијен, каже да је тада то био Вук Драшковић, који је залагао своју Владу и на то имао право, али нико нема право да залаже главе српског народа на Косову нити у Србији, због хира наопаке косовске политике и неуважавања реалности.

Сви знали да је Легија одговоран за злочин на Ибарској

О томе да је годинама морао да доказује чак и демократским властима да је Легија покушао да га убије, одговорио је да су то сви знали, да је 5. октобар дан када лидери опозиције склапају договор о рушењу Милошевића, са челницима тог терористичког поретка, са Павковићем, Радетом Марковићем, Легијом, Звезданом Јовановићем, Душаном Спасојевићем, Чуметом, Милетом Луковићем, сви су они годинама слављени као јунаци петог октобра.

"Ја сам ударио у темеље ослободилаца, са Душаном Михајловићем сам имао и најбоље личне односе, али он је иступио. Ја сам одмах по избору нове Владе Србије и именовању новог демократског шефа БИА први пут отишао са фасциклом и доказима да је Легија непосредно одговоран за масакр на Ибарској магистрали, тражио сам његово хапшење, и да се Јединица за специјалне операције расформира као злочиначка. Знали су сви, али нису хтели да предузму ништа", рекао је Драшковић.

Што се тиче реконструкције Владе, рекао је да СПО то подржава, али да њоме неће доћи до неких уштеда.

"Али ће ипак бити послата једна политичка порука да мала и сиромашна Србија мора да има малу и скромну, али оперативну Владу, од петнаестак министарстава", каже Драшковић.

Што се тиче избора, каже да је референдум о промени устава неизбежан из много разлога, да устав не да ни регионализацију, ни посланицима да буду народни, него партијски и много је ту одредби које се противе европском праву и вредностима.

"Мислим да ће редовни избори бити, негде, у мају 2012, а надам се да ће истог дана бити и парламентарни, као и они за промене устава".

Што се тиче регионализације, Драшковић каже да је у питању европска пракса, и да су све то богате и развијене земље, па тако треба да буде и у Србији.

Додаје да пројекат регионализације Г17 јесте сличан оном у СПО-у, који је усвојен пре три године, али да је о томе разговарао и са Чанком, Љајићем, председником Тадићем, то је будућност Србије.

На питање шта је суштина његових јавних наступа данас, Драшковић је рекао нема право да не искористи своје искуство, да посао није завршен, јер је демократија крхка, и много грешака је направљено.

"Цео свој живот сам уложио у пројекат Србије на западу, и имам обавезу због свих оних који су ме подржавали, нарочито оних који су платили својим животом, да наставим даље", закључио је Драшковић.