Гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у, председник ДСС-а и бивши премијер Србије Војислав Коштуница рекао је да је на папиру милион потписа за нове изборе, али да треба придодати и незадовољство условима живота у Србији, да је садашња Влада преполовила мандат и да је, после две године, лако уочити како ствари стоје.

(Снимак "Сведока" можете погледати/преузети на нашој страни Емисије) 

"Србија је ниско пала и на лествици европских држава, када је у питању куповна моћ. Много људи чека на посао, 720 хиљада је испод апсолутне границе сиромаштва, а то значи да они стварно гладују и то су реални подаци, није нарицање, него стварна Србија", каже Коштуница и додаје да је то одговорност опозиције и да је захтев за новим изборима потпуно легитиман.

На питање главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића иде ли уз странку која се позива на легализам - улица, јер се све чешће чује да се ова влада мора рушити по сваку цену, Коштуница је одговорио да се нешто мора урадити са привредом, са грађанима и да се мора водити рачуна о сопственим интересима, па сматра да је одговоран и лично, и као лидер ДСС-а, да се залаже за то, а да Влада "своју вештачку већину може одржавати полазећи од тога како је било пре неколико година".

"То је питање одговорности и власти и опозиције, али власт повлачи одговорност и не може се владати без кривице", каже Коштуница.

Што се тиче сагласности ставова у потенцијалној коалицији СНС-ДСС-НС, Коштуница каже да је то прихватљиво са онима који имају јасне ставове, али да су могући разни модалитети, који се односе на природну сарадњу опозиционих партија, као и да треба сачувати неку особеност која је својствена.

"Бирачи имају однос и према таквим разликама, и важно је да се ствари промене на демократски начин, изборима, да Србија буде стабилна, да се у њој верује институцијама", каже Коштуница.

Залагање за преговоре са ЕУ

Што се тиче уласка у ЕУ, Коштуница је рекао да је став ДСС-а о том питању да ЕУ подразумева чланство Србије као и осталих држава, што значи целе Србије, не подељене, и то је доста јасно, али да жели да се до тога дође кроз преговоре са ЕУ.

"Низ догађаја је те преговоре онемогућио: једнострано проглашење независности Косова, па потписивање ССП-а, а ја се залажем за дијалог са ЕУ и за то да она штити наш територијални интегритет и суверенитет", каже Коштуница.

"Ми се залажемо за преговоре и они значе разговор са ЕУ", каже Коштуница.

На питање главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића по чему се став председника Тадића да Србија неће у ЕУ, ако је уцењују Косовом, разликује од његовог става, Коштуница каже: "Ако је 19 земаља признало независност Косова, онда потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању значи и сагласност са тим земљама, и то је проблем".

"Проблем, између осталог, јесте и међународни споразум Министарства спољних послова и Еулекса, а пре 29. априла 2008. требало је питати европске партнере шта је за њих Србија", рекао је Коштуница.

О ставу његовог некадашњег спољнополитичког саветника Предрага Симића да је ЕУ потребна Србији, а не обрнуто, и да Србија у том питању нема алтернативу, Коштуница је рекао да Симић није хтео да каже да постоји само Запад, него да разумна политика Србије подразумева добре односе и са Истоком и са Западом, да је тако и сарадња лакша, али да "смо окружени и чланицама ЕУ које су преговарале штитећи своје интересе, а ми то нисмо учинили".

О могућем повезивању са другим партијама, каже да је сарадња са идеолошки другачијим странкама била успешна, да са свима треба разговарати, да је Демократска странка Србије легалистичка партија и да је он лично посвећен идеји правне државе.

О Статуту Војводине каже да је то "држава у држави, да води дезинтеграцији, и да је ДСС покренуо поступак пред Уставним судом о многим неуставностима у утврђивању надлежности Војводине, и кроз ту процедуру и он може бити промењен, али има оних који кажу да је за потребе аутономије и тај Статут преузак".

Нема популизма

Што се тиче општих опозиционих ставова да је држава у опасности, да ова влада не заслужује да настави и један дан, да никада у Србији није било више обмана и лажи, и на питање није ли то популизам, Коштуница каже да није у питању популизам, него питање да ли се у Србији некада живело боље него од 2004. до 2007. године, и "ја бих волео да овај разговор не водимо, али ствари чак и у условима кризе могу бити боље, ако сами нађемо снаге, у заштити интереса, својој привреди, ако побегнемо од флоскула".

"Није све у томе да ЕУ нема алтернативу", каже председник ДСС-а.

Додаје да није било популизма ни у дебати око Статута Војводине, "ми смо рекли своје, направили своју варијанту, касније и предлог о утврђивању надлежности, ми смо одговорни и понашамо се као да смо власт".

О задуживању државе и уговору са Русијом о кредиту од милијарду долара, каже да све зависи од тога где иду кредити, ако се то смислено употребљава и да није добро користити кредите за потрошњу.

"Битно је како се новац користи, да нема прекомерног задуживања, да се покреће производња, запошљавају људи", каже Коштуница.

На питање која то странка данас у Србији може да стане пред бираче и каже - имамо решење, и јесу ли, у ствари, српски национални и државни проблеми страначког порекла, Коштуница је одговорио да је ДСС увек покушавао да реши проблеме, али да после две године мандата садашње владе не стоји питање шта је радила претходна влада, да никада није упирао прстом на претходну владу и да је сада атмосфера чудна, као да је на власти неко ко, у ствари, није".

Консензус уместо ускостраначког размишљања

О економској кризи која не станује само у Србији, и која је донекле неминовност, сматра да је, о чему год се радило, од 2004. до 2007, постојало правило да се успостави један консензус, јединство власти и опозиције, и да је то и постигнуто када се преговарало о будућности Косова. Постојали су извештаји, платформе, "а ми за последње две године нисмо доживели да се о Косову расправља у Скупштини, а да није била ситуација кад се расправљало о неповерењу Влади".

"Опоравак Србије није ни могућ без таквог консензуса, и ја не размишљам ускостраначки. Треба нам решење за које су све странке".

О Млађану Динкићу, који је у његовој влади имао "нешто шире министарство" каже да иза економске политике увек стоји цела влада, да је то увек ствар договора, али услови су тада били повољнији, па су и резултати били другачији, а и онда није било таквих излетања и обећања".

О приговорима који долазе из власти да "упорно понављање како је Србија признала Косово може имати веома лош ефекат на Међународни суд правде и да се на тај начин урушава позиција Србије пред одлуку тог суда о легалности отцепљења, каже да МСП треба да донесе само мишљење да ли је једнострано проглашење противправно, и то је све, "а ја подсећам да је то мишљење саветодавно, необавезујуће, може бити и двосмислено".

"Све што се дешава на Косову не може утицати на исход и на мишљење МСП", каже Коштуница.

О томе да тражи да Србија подржи суверено право српског народа у РС да се на референдуму изјасни да ли БиХ треба да постане чланица НАТО-а, Коштуница је рекао да Босну и Херцеговину чине три народа, два ентитета, према Дејтонском споразуму, и да такву државу поштује, "али хоћу да је поштујем и гледано са стране унутрашње политике, а то је да је чине два ентитета".

"Узмимо свеж пример Истанбулске декларације. Силајџић није имао овлашћење да је потпише, а она каже да се тим потписима потврђује територијални интегритет БиХ не дотичући питање ентитета", каже Коштуница и пита се зашто би се потписивало нешто чиме се гарантује територијални интегритет, јер нема помена о подршци интегритета Србије, а Косово је прогласило независност и њу је признала Турска".

"То је работа у којој се не води рачуна о интересима сопствене државе", рекао је Коштуница.

Ненасилна борба свуда и увек

О једној од темељних поставки његове политике да Србији није место у НАТО-у, и да ли је за Србију евентуални проблем што ће државе, са којима у региону има дугорочне спорове, бити чланице те организације, Коштуница је рекао да то није проблем за Аустрију, Ирску, Шведску, и да амбиције НАТО-а, односно његово ширење не значи и напад на земљу која може да прогласи војну неутралност".

На питање како коментарише недавну критику председника Тадића о потенцијалној коалицији СНС-ДСС, и да је "Београд горео када се ова коалиција саставила", Коштуница је одговорио да је у преговорима о једнострано проглашеној независности Косова, Србија имала само аргументе ненасиља, насиље се десило 17. фебруара 2008. и то је била и посебна врста насиља, правно насиље.

"И моја лична борба је била ненасилна, јер Косово није неважно у историји Србије. Ја сам и тада осудио насиље и увек ћу", каже Коштуница.

О томе ко је пропустио да види наркокартел Шарића на време, и "пије ли воду објашњење да су Шарићи настали због младости институција", каже да је за то презиме чуо тек када је група раскринкана, тек тада, али да је она откривена захваљујући страним обавештајним службама. Тек тада се то клупко почело одмотавати".

"Да се САД у то није умешао, тешко би се знале праве размере свега тога, они су размрсили конце", рекао је Коштуница.

ДСС доследан својој политици

Што се тиче посланика Шормаза, и његовог искључења из странке, Коштуница је најпре рекао да је странка имала скупштину пре неколико месеци, да је тада одлучено да и даље води ДСС, али да се неке одлуке односе и на промену страначке организације која подразумева улазак младих, образованих људи који су политичка будућност.

"Тада се и поставила дилема да ли ће њих једноставно бирати скупштина странке или ја, па се један број људи одлучио да треба изабрати тим. Свако је себе видео у том тиму, и то је банално образложење, а да ме није видео годину дана, као што каже, није тачно, ствар је бесмислена, он је искључен из странке", рекао је Коштуница.

О прегруписавању на партијској сцени каже да га то не оптерећује, да ДСС има своју политику која је доследна и да је важно да на окупу буду људи који се боре за странку.

Што се тиче жестоких сукоба на политичкој сцени, и да су они највише видљиви између партија које су некада биле под истим кровом, ДСС и ДС, СРС и СНС, Коштуница је рекао да су околности биле такве и да је време показало зашто су разлике у односу на Демократску странку јако велике, да их има у свим сферама, и да је разлика још дубља него можда 1992. године.

"Ради се о суштинским разликама, данас је и време теже, али у неким случајевима, свакако, има умешаних прстију од споља, када је реч о ломовима унутар самих странака", закључио је Коштуница.