Gostujući u emisiji "Svedok" na RTS-u, predsednik DSS-a i bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica rekao je da je na papiru milion potpisa za nove izbore, ali da treba pridodati i nezadovoljstvo uslovima života u Srbiji, da je sadašnja Vlada prepolovila mandat i da je, posle dve godine, lako uočiti kako stvari stoje.

(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije) 

"Srbija je nisko pala i na lestvici evropskih država, kada je u pitanju kupovna moć. Mnogo ljudi čeka na posao, 720 hiljada je ispod apsolutne granice siromaštva, a to znači da oni stvarno gladuju i to su realni podaci, nije naricanje, nego stvarna Srbija", kaže Koštunica i dodaje da je to odgovornost opozicije i da je zahtev za novim izborima potpuno legitiman.

Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića ide li uz stranku koja se poziva na legalizam - ulica, jer se sve češće čuje da se ova vlada mora rušiti po svaku cenu, Koštunica je odgovorio da se nešto mora uraditi sa privredom, sa građanima i da se mora voditi računa o sopstvenim interesima, pa smatra da je odgovoran i lično, i kao lider DSS-a, da se zalaže za to, a da Vlada "svoju veštačku većinu može održavati polazeći od toga kako je bilo pre nekoliko godina".

"To je pitanje odgovornosti i vlasti i opozicije, ali vlast povlači odgovornost i ne može se vladati bez krivice", kaže Koštunica.

Što se tiče saglasnosti stavova u potencijalnoj koaliciji SNS-DSS-NS, Koštunica kaže da je to prihvatljivo sa onima koji imaju jasne stavove, ali da su mogući razni modaliteti, koji se odnose na prirodnu saradnju opozicionih partija, kao i da treba sačuvati neku osobenost koja je svojstvena.

"Birači imaju odnos i prema takvim razlikama, i važno je da se stvari promene na demokratski način, izborima, da Srbija bude stabilna, da se u njoj veruje institucijama", kaže Koštunica.

Zalaganje za pregovore sa EU

Što se tiče ulaska u EU, Koštunica je rekao da je stav DSS-a o tom pitanju da EU podrazumeva članstvo Srbije kao i ostalih država, što znači cele Srbije, ne podeljene, i to je dosta jasno, ali da želi da se do toga dođe kroz pregovore sa EU.

"Niz događaja je te pregovore onemogućio: jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, pa potpisivanje SSP-a, a ja se zalažem za dijalog sa EU i za to da ona štiti naš teritorijalni integritet i suverenitet", kaže Koštunica.

"Mi se zalažemo za pregovore i oni znače razgovor sa EU", kaže Koštunica.

Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića po čemu se stav predsednika Tadića da Srbija neće u EU, ako je ucenjuju Kosovom, razlikuje od njegovog stava, Koštunica kaže: "Ako je 19 zemalja priznalo nezavisnost Kosova, onda potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju znači i saglasnost sa tim zemljama, i to je problem".

"Problem, između ostalog, jeste i međunarodni sporazum Ministarstva spoljnih poslova i Euleksa, a pre 29. aprila 2008. trebalo je pitati evropske partnere šta je za njih Srbija", rekao je Koštunica.

O stavu njegovog nekadašnjeg spoljnopolitičkog savetnika Predraga Simića da je EU potrebna Srbiji, a ne obrnuto, i da Srbija u tom pitanju nema alternativu, Koštunica je rekao da Simić nije hteo da kaže da postoji samo Zapad, nego da razumna politika Srbije podrazumeva dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom, da je tako i saradnja lakša, ali da "smo okruženi i članicama EU koje su pregovarale štiteći svoje interese, a mi to nismo učinili".

O mogućem povezivanju sa drugim partijama, kaže da je saradnja sa ideološki drugačijim strankama bila uspešna, da sa svima treba razgovarati, da je Demokratska stranka Srbije legalistička partija i da je on lično posvećen ideji pravne države.

O Statutu Vojvodine kaže da je to "država u državi, da vodi dezintegraciji, i da je DSS pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom o mnogim neustavnostima u utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, i kroz tu proceduru i on može biti promenjen, ali ima onih koji kažu da je za potrebe autonomije i taj Statut preuzak".

Nema populizma

Što se tiče opštih opozicionih stavova da je država u opasnosti, da ova vlada ne zaslužuje da nastavi i jedan dan, da nikada u Srbiji nije bilo više obmana i laži, i na pitanje nije li to populizam, Koštunica kaže da nije u pitanju populizam, nego pitanje da li se u Srbiji nekada živelo bolje nego od 2004. do 2007. godine, i "ja bih voleo da ovaj razgovor ne vodimo, ali stvari čak i u uslovima krize mogu biti bolje, ako sami nađemo snage, u zaštiti interesa, svojoj privredi, ako pobegnemo od floskula".

"Nije sve u tome da EU nema alternativu", kaže predsednik DSS-a.

Dodaje da nije bilo populizma ni u debati oko Statuta Vojvodine, "mi smo rekli svoje, napravili svoju varijantu, kasnije i predlog o utvrđivanju nadležnosti, mi smo odgovorni i ponašamo se kao da smo vlast".

O zaduživanju države i ugovoru sa Rusijom o kreditu od milijardu dolara, kaže da sve zavisi od toga gde idu krediti, ako se to smisleno upotrebljava i da nije dobro koristiti kredite za potrošnju.

"Bitno je kako se novac koristi, da nema prekomernog zaduživanja, da se pokreće proizvodnja, zapošljavaju ljudi", kaže Koštunica.

Na pitanje koja to stranka danas u Srbiji može da stane pred birače i kaže - imamo rešenje, i jesu li, u stvari, srpski nacionalni i državni problemi stranačkog porekla, Koštunica je odgovorio da je DSS uvek pokušavao da reši probleme, ali da posle dve godine mandata sadašnje vlade ne stoji pitanje šta je radila prethodna vlada, da nikada nije upirao prstom na prethodnu vladu i da je sada atmosfera čudna, kao da je na vlasti neko ko, u stvari, nije".

Konsenzus umesto uskostranačkog razmišljanja

O ekonomskoj krizi koja ne stanuje samo u Srbiji, i koja je donekle neminovnost, smatra da je, o čemu god se radilo, od 2004. do 2007, postojalo pravilo da se uspostavi jedan konsenzus, jedinstvo vlasti i opozicije, i da je to i postignuto kada se pregovaralo o budućnosti Kosova. Postojali su izveštaji, platforme, "a mi za poslednje dve godine nismo doživeli da se o Kosovu raspravlja u Skupštini, a da nije bila situacija kad se raspravljalo o nepoverenju Vladi".

"Oporavak Srbije nije ni moguć bez takvog konsenzusa, i ja ne razmišljam uskostranački. Treba nam rešenje za koje su sve stranke".

O Mlađanu Dinkiću, koji je u njegovoj vladi imao "nešto šire ministarstvo" kaže da iza ekonomske politike uvek stoji cela vlada, da je to uvek stvar dogovora, ali uslovi su tada bili povoljniji, pa su i rezultati bili drugačiji, a i onda nije bilo takvih izletanja i obećanja".

O prigovorima koji dolaze iz vlasti da "uporno ponavljanje kako je Srbija priznala Kosovo može imati veoma loš efekat na Međunarodni sud pravde i da se na taj način urušava pozicija Srbije pred odluku tog suda o legalnosti otcepljenja, kaže da MSP treba da donese samo mišljenje da li je jednostrano proglašenje protivpravno, i to je sve, "a ja podsećam da je to mišljenje savetodavno, neobavezujuće, može biti i dvosmisleno".

"Sve što se dešava na Kosovu ne može uticati na ishod i na mišljenje MSP", kaže Koštunica.

O tome da traži da Srbija podrži suvereno pravo srpskog naroda u RS da se na referendumu izjasni da li BiH treba da postane članica NATO-a, Koštunica je rekao da Bosnu i Hercegovinu čine tri naroda, dva entiteta, prema Dejtonskom sporazumu, i da takvu državu poštuje, "ali hoću da je poštujem i gledano sa strane unutrašnje politike, a to je da je čine dva entiteta".

"Uzmimo svež primer Istanbulske deklaracije. Silajdžić nije imao ovlašćenje da je potpiše, a ona kaže da se tim potpisima potvrđuje teritorijalni integritet BiH ne dotičući pitanje entiteta", kaže Koštunica i pita se zašto bi se potpisivalo nešto čime se garantuje teritorijalni integritet, jer nema pomena o podršci integriteta Srbije, a Kosovo je proglasilo nezavisnost i nju je priznala Turska".

"To je rabota u kojoj se ne vodi računa o interesima sopstvene države", rekao je Koštunica.

Nenasilna borba svuda i uvek

O jednoj od temeljnih postavki njegove politike da Srbiji nije mesto u NATO-u, i da li je za Srbiju eventualni problem što će države, sa kojima u regionu ima dugoročne sporove, biti članice te organizacije, Koštunica je rekao da to nije problem za Austriju, Irsku, Švedsku, i da ambicije NATO-a, odnosno njegovo širenje ne znači i napad na zemlju koja može da proglasi vojnu neutralnost".

Na pitanje kako komentariše nedavnu kritiku predsednika Tadića o potencijalnoj koaliciji SNS-DSS, i da je "Beograd goreo kada se ova koalicija sastavila", Koštunica je odgovorio da je u pregovorima o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, Srbija imala samo argumente nenasilja, nasilje se desilo 17. februara 2008. i to je bila i posebna vrsta nasilja, pravno nasilje.

"I moja lična borba je bila nenasilna, jer Kosovo nije nevažno u istoriji Srbije. Ja sam i tada osudio nasilje i uvek ću", kaže Koštunica.

O tome ko je propustio da vidi narkokartel Šarića na vreme, i "pije li vodu objašnjenje da su Šarići nastali zbog mladosti institucija", kaže da je za to prezime čuo tek kada je grupa raskrinkana, tek tada, ali da je ona otkrivena zahvaljujući stranim obaveštajnim službama. Tek tada se to klupko počelo odmotavati".

"Da se SAD u to nije umešao, teško bi se znale prave razmere svega toga, oni su razmrsili konce", rekao je Koštunica.

DSS dosledan svojoj politici

Što se tiče poslanika Šormaza, i njegovog isključenja iz stranke, Koštunica je najpre rekao da je stranka imala skupštinu pre nekoliko meseci, da je tada odlučeno da i dalje vodi DSS, ali da se neke odluke odnose i na promenu stranačke organizacije koja podrazumeva ulazak mladih, obrazovanih ljudi koji su politička budućnost.

"Tada se i postavila dilema da li će njih jednostavno birati skupština stranke ili ja, pa se jedan broj ljudi odlučio da treba izabrati tim. Svako je sebe video u tom timu, i to je banalno obrazloženje, a da me nije video godinu dana, kao što kaže, nije tačno, stvar je besmislena, on je isključen iz stranke", rekao je Koštunica.

O pregrupisavanju na partijskoj sceni kaže da ga to ne opterećuje, da DSS ima svoju politiku koja je dosledna i da je važno da na okupu budu ljudi koji se bore za stranku.

Što se tiče žestokih sukoba na političkoj sceni, i da su oni najviše vidljivi između partija koje su nekada bile pod istim krovom, DSS i DS, SRS i SNS, Koštunica je rekao da su okolnosti bile takve i da je vreme pokazalo zašto su razlike u odnosu na Demokratsku stranku jako velike, da ih ima u svim sferama, i da je razlika još dublja nego možda 1992. godine.

"Radi se o suštinskim razlikama, danas je i vreme teže, ali u nekim slučajevima, svakako, ima umešanih prstiju od spolja, kada je reč o lomovima unutar samih stranaka", zaključio je Koštunica.