30. март – напад на чачанску "Слободу"

Поново гађани аеродром Батајница, Приштина, Панчево, Зуце, околина Новог Сада.

Председник Милошевић се, у Београду, састао са премијером Руске Федерације, Јевгенијем Примаковим. Председник Милошевић је рекао да је руководство Југославије спремно да преговара уколико се зауставе напади НАТО-а на СРЈ. Милошевић је пристао и на смањење присуства дела војних снага на Косову и Метохији. То је условио и потпуним прекидом подршке од стране НАТО-а косовским сепаратистима.

Амбасадор Југославије у Уједињеним нацијама, Владислав Јовановић, изјавио је да у условима напада на нашу земљу нису могући никакви преговори као и да њихов наставак зависи од оних који су тај напад извршили.

Тадашњи политички представник тзв. ОВК, Хашим Тачи, одбацио је сваки "компромис" са југословенском страном.

Директор Ортопедске клинике Клиничког центра у Нишу потврдио да војник који је рањен приликом бомбардовања аеродрома у Нишу има повреде од "касетне бомбе".

Светски савет цркава подржао је апел за мир српског патријарха Павла и затражио обустављање бомбардовања.

Неколико хиљада људи демонстрирало је испред амбасаде САД у Никозији. У знак протеста због агресије на Југославију спаљивали су америчке заставе. Протести су одржани и пред америчким амбасадама у Варшави и Рејкјавику.