Читај ми!

У престоници ноћног живота ниједан клуб није банкротирао, али журке и даље нису допуштене

Ниједан ноћни клуб у Берлину није банкротирао током закључавања. Али, журке и плесање и даље нису допуштени. Зато многи са страхом ишчекују будућност и питају се да ли ће главни град Немачке остати чувен по ноћном животу.

Берлин често називају европским главним градом журки. Али многи Берлинци, после годину и по дана аскезе, почињу да размишљају о свом моделу живота: зашто заправо живим овде када се осећам као у било ком малом граду у Немачкој?

Локдаун је био тест не само за оне који радије живе ноћу него дању, већ и за индустрију која је последњих година добро профитирала од љубитеља журки из целог света. Да ли ће се клубови и локали икада поново отворити или постоји ризик од великог банкрота?

"До сада смо успели да спасемо све клубове од затварања", рекао је Луц Лајхзенринг за Дојче веле. То је добра вест од портпарола "Комисије берлинских клубова", удружења које окупља власнике клубова у Берлину. Посебно су помогли програми економске помоћи савезне владе, "мада је помоћ́ често долазила касно или није била каква треба да буде".

Упркос томе, једна анкета из маја је показала да скоро 16 одсто власника размишља о затварању својих клубова. Разлог је и неизвесности: чак и када се клубови поново отворе, то не значи аутоматски да ће имати довољно гостију.

Култура техно-клуба као позоришна представа

И у Берлину је ово пролеће било кишно и хладно. Али време се поправило, а број оболелих од ковида је нагло опао. Сада је ресторанима дозвољено да поново отворе кухиње и барове.

Али све што има везе са плесом остаје забрањено. Клубови још не смеју да наставе са редовним радом – они су били први затворени у пандемији, и вероватно ће бити последњи којима ће бити дозвољено да се поново отворе.

Сада неки клубови траже алтернативна решења. Они су себе увек изричито схватали као места културе. Тако су се, на пример, у легендарном "Бергхајну" и раније одржавале изложбе, перформанси и концерти. Сада нови клупски живот почиње управо таквим посебним догађајима.

У клубу "About Blank", једној од најпознатијих локација за журке у граду, организује се позоришни перформанс са инсталацијом која се бави настанком техно-културе у клубовима који су након пада Берлинског зида отворени у рушевинама бивших индустријских хала ДДР-а.

Поглед на почетке новог Берлина, чији је сјај трајао до пандемије – и који се сада нада наставку. Изведбе за три дана биле су распродате у року од 48 сати. Чежња за културом у Берлину је огромна.

Забрањено плесање?!

Али ако се неко надао да ће после наступа моћи мало да заплеше у башти клуба, остао је разочаран. Плес је у Берлину забрањен и на отвореном.

Комисија берлинских клубова за тако нешто уопште не види разлог. "Забрана плесања за нас је апсолутно неразумљива и зато је треба укинути што пре", каже се у њиховом саопштењу за штампу.

Прошлог лета, између два таласа пандемије, то је било дозвољено. А за ово лето постоје већ добри концепти хигијене и тестирања од стране организатора журки.

Али, туже се власници клубова, изгледа да су концепти постепеног отварања развијени пре свега "за потребе такозване високе културе".

"Прошлост неће да се врати"

И без тих проблема је будућност клупске сцене упитна. "Колико људи ће још моћи да приушти вожњу возом или лет за Берлин када путовање поскупи, како се предвиђа?", пита се Лајхзенринг.

"Шта да раде мањи клубови који зависе од турнеја? Многи познати бендови или ди-џејеви долазе у мале клубове у Берлину зато што су ионако на међународној турнеји. Да ли ће морати да иду у карантин ако су претходно били у земљи са високим бројем зараза?"

Економска помоћ је такође истекла у јуну – шта се дешава после

Бундестаг је недавно наложио влади да промени Грађевински закон. Иако су се клубови – попут јавних кућа и казина – раније сматрали местима забаве, неки клубови се сада третирају као опере или музеји. Реч је о клубовима са додатном културном понудом.

Али урбаниста и публициста Давид Козер ово не види у потпуности као позитивно решење. Берлински клубови су познати по томе што су "импровизована места", они се само неко одређено време налазе на одређеном месту.

Нови закон неће омогућити да се врати "спонтана берлинска клупска култура, која није била у потпуности комерцијализована, а која је постојала у прве две деценије након пада Берлинског зида", сматра берлински урбаниста.

"Ако клубови сада постану законски равноправни са музејима, они би и сами могли да се у одређеној мери претворе у музеје", каже Козер.