Читај ми!

Млади лекари у "ватри" ковид црвене зоне, шта их чека после пандемије

Сваке године у Србији диплому лекара добије више од хиљаду студената медицине. Процењује се да у потрази за бољим условима рада земљу годишње напусти више од 800 лекара и више од хиљаду медицинских сестара и техничара. Ипак, претходне године уместо у иностранству, многи млади добили су прилику да овде покажу шта знају.

Изолација, борба за сваки удах, искуство које је променило живот.

"Одмах по хоспитализацији су ме ставили на кисеоничку потпору која је трајала седам дана. Да није било лекара, поред те медикаментске терапије, интравенозне, таблета, ја не знам, код куће се то не лечи, не знам да ли бих остао жив", каже Жељко Шарић.

А шансу у трци за здравље добили су и млади лекари који се уз старије колеге месецима боре против ковида 19.

"Био сам на евиденцији Службе за запошљавање три године, примљен сам преко конкурса средином децембра прошле године", каже млади лекар Иван Иванковић.

Пре почетка епидемије коронавируса, каже, био је на волонтерској специјализацији у КЦС у Нишу из ортопедске хирургије и трауматологије, коју је сам плаћао.

"Сам сам је плаћао, размишљао доста о иностранству, учио немачки језик, кренуо неким тим путем, али да кажем, на неки начин ме је ово одбацило од тога тако да сам остао овде", каже Иванковић.

Директор ковид болнице у Крушевцу Владан Цветановић наводи да је у ту болницу примљено 125 младих лекара, нешто специјалиста, али углавном лекара опште праксе без икаквог искуства.

"Сјајно су се показали после иницијалног страха и неприпремљености за оно што их је чекало у црвеној зони", каже Цветановић.

У ковид болници у Батајници укупно су примљена 194 млада лекара, три биохемичара, пет фармацеутских техничара и 67 медицинских сестара, каже Татјана Аџић Вукичевић, директорка те болнице.

За радно време се не пита, ради се од јутра до вечери, ноћима, викендима, празницима.

Промене изазване пандемијом препознаје и статистика Националне службе за запошљавање. У протеклих 12 месеци најтраженији је здравствени кадар.

"То су медицинске сестре општег смера, затим стоматолошке сестре и тзв. педагошке сестре односно медицинске сестре васпитачи", каже Синиша Кнежевић, заменик директора Филијале за град Београд НСЗ.

Када су у питању лекари специјалисти, најтраженији су били специјалисти интерне медицине, затим гинеколози, анестезиолози и специјалисти радиолози, рекао је Кнежевић.

Клиничка слика тржишта рада упозорава

Иако коронавирус јењава, клиничка слика тржишта рада упозорава. Неопходна је благовремена реакција да српско здравство оздрави.

"Они ће свакако да имају своје радно место, своје запослење, ја се надам у КЦ Србије. То су млади људи из свих крајева наше земље, то су млади људи који су медицину завршили са највишим просеком, са највећим оценама и ово је прилика да се они зауставе, да раде у нашој земљи, да помогну свом народу, својим грађанима", каже Татјана Аџић Вукичевић, директорка ковид болнице у Батајници.

Из дана у дан број новооболелих опада, а ако настави да расте број вакцинисаних, Србија би могла да стекне колективни имунитет.

У наредних неколико месеци наша земља добија нови модеран Клинички центар у којем ће се лечити највећи број становништва. Међутим, поред инфраструктурних неопходна су улагања у образовање и запошљавање младих кадрова, као и у побољшавање статуса здравствених радника.

У овом тренутку на евиденцији Националне службе је негде око 4.000 медицинара, од тога их је готово 2.700 лекара и специјалиста, више од 1.400 медицинских сестара.