Шест ствари које смо научили током годину дана короне

Мало је догађаја, осим ратова, који су овако ишчашили и изменили реалност коју смо знали до 2020. Маске, које су нам биле непојмљиве као свакодневни додатак облачењу, постале су морање. И још много тога. Шест је кључних ствари које смо са короном научили и почели да примењујемо за ових годину дана, а да пре тога нисмо, бар не у овој мери.

Маске

До појаве коронавируса маске смо најчешће виђали на хирурзима, у серијама попут Увода у анатомију, или на снимцима из Пекинга, где је грађани дуго носе због загађености ваздуха. А онда су, готово преко ноћи, постале најтраженија роба, које нема довољно. Тако су због дефицита маске у једном тренутку коштале и хиљаду динара.

Научили смо да маска може да нам сачува живот, али само ако је сви носимо. Научили смо и како да је наместимо а да нам не магле наочаре у затвореној просторији. И који материјал је најбољи, који филтер, научили смо да је уклапамо са одећом.

Многи, ипак, још нису научили како се маске одлажу и бацају, па су, уз флаше, постале једне од најчешћих додатака у трави, поред пута, поред контејнера и канте.

Дистанца

Чини се да је грађанима Србије ова мера најтеже пала. У нашој култури је да се рукујемо, изљубимо бар три пута са драгим људима, загрлимо баке, деке, породицу, пријатеље. Лековити гестови од појаве коронавируса постали су сушта супротност - претња по живот.

Дистанца од минимум метар и по до два је обавезна иако је то раније било незамисливо. Много је полемике било око појма дистанце пошто је она у почетку дефинисана као социјална дистанца, а не физичка, како је исправно. Социјална, друштвена интеракција је дозвољена, али само ако је физички безбедна.

Прање руку

Топла вода и сапун, што чешће, увек кад се уђе у кућу. Тако једноставно и уобичајено да до појаве короне готово нико прању руку није придавао толико значаја. Онда су, од марта прошле године, на ову хигијенску меру сви обратили пажњу. Основна је и најважнија.

Питање "да ли си опрао/опрала руке" је савремено "здраво" и "добар дан" кад вам неко дође у дом. Ипак, ни прање руку није само једносекундно протрљавање под славином, већ систематично прање дланова и надланица, прстију, па све до ручног зглоба. И то најмање 20 секунди. Само тако вреди. И то смо научили.

Дезинфекција

Активност која је засигурно од почетка епидемије изазивала највише контроверзи јер су појединци, попут бившег председника САД Доналда Трампа, саветовали да можемо да дезинфикујемо простор варикином. Неки су је и пили, па завршили у болници.

Стизали су и разноразни савети са свих страна шта је најбоље, да ли природно или оно на бази алкохола. И делује да још нисмо постигли консензус.

Научили смо да мобилни телефон задржава много бактерија и вируса и да је идеално место за њихово умножавање, те да би стога било добро чистити га што чешће. Влажне марамице, медицински алкохол, гелови за дезинфекцију свако од нас данас има у торби или колима. Неки вид савремене "прве помоћи".

Рад од куће

Обављање пословних дужности из топлине дома пре пандемије посматрали смо као привилегију мањине, углавном запослених у ИТ сектору. Међутим, већ са првим данима епидемије, могућност рада од куће не само да је престала да буде привилегија, већ je постала морање за многе делатности.

Рад из фотеље, кухиње, у пиџами, кошуљи горе – јер се види на видео састанку – и тренерци доле, постала је уобичајена пракса за многе раднике. За родитеље мале деце ова опција је постала и брига више, јер није лако кад вам се радознало дете мота свуда унаоколо, а ви морате да радите нешто одговорно, притом се бојите да га одведете у вртић.

Многе фирме најавиле су да ће и после пандемије - кад једног дана прође, надамо се што пре - омогућити запосленима да бирају да ли желе да се врате у канцеларију или да остану да раде од куће. Ипак, много тога из ове области није административно решено: да ли послодавац плаћа интернет, компјутер, шта је повреда на раду итд.

Вакцинација

И пре 2020. године сви су мислили да све знају о вакцинама, па су тако до јавности дошли коментари многих некомпетентних особа. А онда смо прошле године схватили колико као друштво мало знамо и колико нам едукације треба. И то је постепено почело да се мења.

Научили смо све о фазама испитивања, о типовима вакцина, ефикасности, безбедности, произвођачима, векторима, антителима. И можда најважније - да је вакцина једно од највећих достигнућа историје и да будућност зависи управо од ње.