Чему нас је пандемија научила – има ли довољно хране и због чега треба страховати

Гостујући у Јутарњем програму Жарко Галетин је рекао да ова криза, ако можемо да кажемо да је нешто добро донела, то је да се свет коначно освестио и да су огољене намере политике појединих земаља.

"Овај неолиберални корпоративни концепт капитализма је показао све своје слабости и дошло је до наглог раслојавања. Прво су САД изашле из Париског климатског споразума, затим излазе из Светске здравствене организације, велике земље извозници, највећи прометници житарица и уљарица доносе једностране мере типа увођења квота, ограничења извоза, увођење извозних такси", наглашава Галетин.

Према његовим речима, све то заједно нарушава један заокружен систем и такав систем је неодржив.

Истиче да оно што може, условно речено, да буде неки бенефит после свега овога јесте да се свет суочи са тим да је оваква политика глобализма доживела пораз и да се мора окренути правичнијој и праведнијој расподели ресурса.

Агроекономски аналитичар наглашава да је слична ситуација била 2011. године када су цене имале висок раст. Суштинска разлика између те кризе хране и данашње ситуације, коју не можемо назвати кризом хране, је у томе што је ова криза системског карактера, за разлику од претходне која је била инцидентног карактера и регионално ограничена.

"Последице ове кризе ћемо дуже осећати"

Како каже, ценовна олуја 2011. је дошла и прошла, а ова пандемијска криза, која је буквално разорила неке међународне институције, као што су Светска трговинска организација и ФАО, ће потрајати дуже и последице ове кризе ћемо дуже осећати.

"Мислим да не треба сада да се концентришемо да ли ћемо јести скупљу или јефтинију храну. ФАО индекс је данас највећи још од 2014 године. Ми данас имамо једну девастирану Светску трговинску организацију која је изгубила свој ауторитет, која не може да исконтролише све појединачне унилатералне одлуке које доносе велике аграрне силе као што су Украјина, Русија, Аргентина. То је оно што највише брине и зато је врло тешко проценити када ћемо изаћи из ове кризе", истиче Галетин.

Наглашава да у економији један и један нису увек два и збир појединачних користи не мора нужно да доведе до опште користи.

"Увек ће се тај проблем, када земља ад хок решава свој проблем, одразити на друге земље. Најчешће су закинути најсиромашнији. Треба ли бољи пример од 'отимачине' поделе вакцина. Бојим се да се не понови сценарио из 2011. године када су цене из билансних разлога почеле да расту. Сада су велики играчи на чикашкој берзи подигли цене унедоглед да би се подстакла горућа криза на северу Африке. Ако се сећате крвавог пролећа 2012. године имало је у основи управо социјални карактер и надувани балон, и то је био само један окидач који је искоришћен за промену читавих режима", објашњава Жарко Галетин.

За два месеца Србија извезла милион тона кукуруза 

Истиче да са аспекта прехрамбене сигурности Србија нема никакав проблем.

"Ми смо ту потпуно релаксирани. Србија је већ дужи низ година препозната као значајан извозник на светском тржишту кукуруза, пшенице, соје. Ове године имамо добру прилику да поентирамо на светском тржишту и уз добре цене можемо да остваримо добар финансијски ефекат", каже аналитичар.

Додаје да је само у октобру и новембру скоро милион тона кукуруза извезено из Србије.

"То је не само доказ да је српски кукуруз тражен на светском тржишту него и да наша логистика може да поднесе терет да се за два месеца извезе милион тона. Са те стране Србија је добро организована и не треба да бринемо да ли ћемо имати хране", истиче Галетин.

Сточарство у озбиљном проблему

Наглашава да би био много срећнији када би се хвалили са сточарством које је у озбиљном проблему.

"Наравно да је увек боље подизати ниво оних делова пољопривреде где имате већу додату вредност, да се на основу јаке сировинске базе подигну капацитети прерађивачке индустрије и то је оно чему би требало да води једна одговорна аграрна политика. Србија је за првих девет месеци прошле године увезла 16.000 тона свињског меса. Ако се ускоро не нађе квалитетан лек, сточарство ће ући у велики проблем", каже Жарко Галетин.

Поручује да је доста учињено да се број гладних у свету смањи. Данас по критеријумима УН, у свету има око 860 милиона људи који живе испод границе егзистенције.

"Свет мора да доживи катарзичну промену која ће се померити према праведнијој расподели свих ресурса који постоје", каже Жарко Галетин, агроекономски аналитичар.