Миливојевић: Вакцина је постала највеће геополитичко оружје

Зоран Миливојевић је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, навео да је покушај доминације једне или друге стране ипак надвладао све оно што би требало да буде хуманизам и солидарност.

"На терену је битка и вакцина је постала један од инструмената надметања. И ту је напросто свет беспомоћан. Дакле, велики покушавају да и преко овог питања вакцине обезбеде неку врсту доминације и због тога је вакцина добила и политичку и геополитичку, али и идеолошку политичку димензију", наводи Миливојевић.

Као пример наводи Европу, која се, како каже, одмах определила за западне произвођаче, а показала отпор према кинеској и руској вакцини.

"Искључила је могућност да се тестирају рецимо и кинеска и руска вакцина упркос томе што су Кина и Русија почеле и раније да производе вакцине суочене са проблемом", наводи Миливојевић.

Истиче да су се као најспремније и најодговорније у доба пандемије показале оне државе које су се оријентисале на своје потребе и интересе и као пример наводи Србију.

"Наш пример је, ја морам да кажем, један од најбољих. Србија се потрудила да обезбеди вакцине не рачунајући да ће бити у некаквом пакету", додаје гост Јутарњег дневника.

Додаје да на набавку вакцине утиче и позиција једне земље, али и спољнополитички контакти.

"Ми смо обезбедили руску и кинеску вакцину, имамо масовно вакцинисање кинеском вакцином која нама обезбеђује, ја бих рекао једну доминантну позицију у региону у овом тренутку, имајући у виду и наше суседе и неке који уопште немају вакцине. Показује се колико је важно да држава има, ја бих рекао, те спољнополитичке контакте и могућности да обезбеди нешто што је у овом тренутку од посебног националног интереса", истиче Миливојевић.

Наводи да вакцина сада постаје и економско средство.

"Отвара се питање владавине на тржишту, јер обезбеђује значајна економска средства која санирају последице пандемије. Постаће и средство надметања и у том смислу и ко буде у стању, он ће обезбедити вакцину и успеће некако да спаси и своје грађане и своју земљу", оцењује гост Јутарњег дневника.

Истиче да се још једном показало да не постоје механизми и да не постоји онај ниво солидарности и потребе разумевања на глобалном плану који би захтевала оваква пандемија и све оно што она производи.

Додаје да ће се последице пандемије осетити на политичком, економском, социјалном и сваком другом плану.