Протест испред Казнено-поправног завода у Нишу – какав је третман осуђеника током епидемије

На лоше услове у Казнено поправном заводу у Нишу жале се из Удружења за постпенални прихват и ресоцијализацију осуђених лица "Нови почетак".

"Није уопште побуна, ово је вид мирног штрајка како би људи скренули пажњу на себе да су у проблему унутра и да се изнесе та истина. Јесте, у проблему смо и то је то. Не могу да се виђају са породицим, немају адекватно лечење, породице купују и доносе лекове. Из Управе за извршење кривичних санкција упорно тврде како имају све лекове који су на листи РСЗО", истиче Иван Митић, председник Удружења "Нови почетак".

Из Управе наводе да до 27. новембра није било позитивних осуђеника на коронавирус, а да за болесне важи исти здравствени протокол као и за друге грађане. Такође, наводи се у саопштењу и да лекови не недостају.

"Све казнено-поправне установе имају лекове неопходне за лечење осуђеника код којих је регистровано присуство вируса корона, а нове тврдње Удружења "Нови почетак" да им лекове купују њихове породице су нетачне и злонамерне. Само у заводу у Нишу је од марта до сада тестирано више од 900 лица. Наглашавамо и да се први случај инфекције код осуђеног лица у овом заводу појавио 27. новембра. Тај осуђеник је излечен и враћен у матични павиљон. Око 400 осуђеника није узело ручак који се припрема у заводској кухињи. Њима је све време омогућено да купују храну у заводској кантини, као и да користе храну из пакета које су добијали у протеклом периоду. У овом заводу је тренутно 1.656 лица лишених слободе", наводи се у саопштењу Управе.

Ово удружење пре свега бори се за, како кажу, обећану амнестију, али истичу и да је у време епидемије здравствена заштита је на првом месту.

"У једној соби спава по четрдесеторо људи. Најмањи број тих соба је од 12-оро до 15-оро људи. Сам улазак короне у овакву затворску јединицу изазива страх код родитеља", тврди Јелена Милојковић из Удружења "Нови почетак".

Управа за извршење кривичнних санкција раније је саопштила да негативни пи-си-ар за посете осуђеника породицама није потребан, већ да су за посете довољне основне мера заштите.