Eпидемија рађа унутрашње олује, како да очувамо позитивне мисли

Заражени или не, после пуних девет месеци од почетка епидемије готово да нема човека кога коронавирус на неки начин није дотакао.

И док је на почетку епидемије било више наде и наши емотивни потреси нису приписивани ковиду, сада већ вирус споља се препознаје као притисак који рађа унутрашње олује.

Ана Ристовић, психотерапеут из Ужица, каже да су сада су људи свеснији да корона постоји у психолошком смислу за њих као окидач за неки доживљај који је сада настао, за појачано анксиозно реаговање, за депресивност.

Према њеним речима, јављају се проблеми са сном, неко бежи у сан, а неко опет не може да заспи или има лош квалитет сна.

Оно што може да помогне да поспешимо живот у нама је ослањање на четири основна животна елемента – воду, земљу, ватру и ваздух.

"Да некако са тим ваздухом ми више енергије уносимо и да негде овладамо техником дисања. Земља је уземљење у смислу доживљаја да смо практични, рационални, да смо логични, са обе ноге чврсто ходамо овом планетом", објашњава Ристовићева.

Што се тиче воде, додаје, довољно је носити флашицу са водом. Имамо и ватру која је у ствари синоним за енергију.

Свако има тај неки део ватре у себи, истиче Ристовићева, да поврати енергију живота, била то шетња, маштање, писање све док разложно не сагледамо тренутну епидемију као један трен у контексту нашег живота, трен који ће проћи.