Читај ми!

Брзи антигенски тестови – нису поуздани као пи-си-ар али имају и предности

Брзи антигенски тестови детектују протеине вируса у узорцима који се добијају из дисајних путева узимањем бриса. Нису поуздани као пи-си-ар тестови, али омогућавају да се јефтиније, ефикасније и брже тестира већи број људи, каже за РТС Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије.

Др Марија Гњатовић рекла је, гостујући у Београдској хроници, да су брзи антигенски тестови корисни за скрининг одређене популације, као што су болнице, вртићи и школе.

"Не могу бити поуздани колико пи-си-ар, зато што је пи-си-ар златни стандард у тој врсти дијагностике, али омогућавају да се тестира много већи број људи. Пи-си-ар је златни стандард за детекцију присуства вирусног генетског материјала, односно присуства вируса, док су брзи антигенски тестови који детектују саме протеине вируса, најчешће нуклеокапсидни протеин", навела је др Гњатовић.

Према њеним речима, свако ко је био у контакту са зараженом особом треба да сачека пет до седам дана док се не појаве симптоми.

"Уз поштовање свих епидемиолошких мера такав потенцијални пацијент може да иде на посао и понаша се нормално, само мало више да води рачуна, прати своје стање и уколико је потребно се изолује и теситра", истакла је докторка ИНЕП-а.

Како је објаснила, пи-си-ар се ради неколико дана након контакта са зараженом особом.

"Ако сте сада имали контакт и ако одете сутра да се тестирате, онда ћете добити лажно негативан резултат. Потребно је да се вирус у горњим дисајним путевим у довољној мери умножи да би узимање узорка дало позитиван налаз уколико је вирус присутан", оценила је др Гњатовић и упозорава да је такође важно да се не чека предуго, више од 20 дана од појаве симптома.

Ко има антитела

За седам месеци ИНЕП је пратио и теже и лакше случајеве.

Др Гњатовић каже да се показало да сви пацијенти који су имали тежу клиничку слику и даље имају високе вредности антитела и да су њихове вредности антитела за седам месеци пале између пет и десет процената што је безначајно, али и очекивано.

"Пацијенти који су прележали са блажом клиничком сликом у највећем проценту развијају ниже вредности антитела и може се десити да опадну испод мерљивих вредности, ало то не значи да су ти пацијенти не заштићени", указала је представница ИНЕП-а.

Додала је да се коронавирус за разлику од осталих вируса много дуже задржава у организму

"Имали смо пацијента који је имао ИГМ антитела и после четири месеца прошао је кроз разне фазе. Деловало је да је потпуно излечен до тога да су му се симптоми враћали", навела је гошћа Београдске хронике и додала да то значи да вирус не мора бити присутан у горњим дисајним путевима, него у другим органима.

Она је поновила да је веома је важно да се носи маска. "И код здравствених радника видимо да кад носе маску да су то блажи облици заразе. Особе које носе маску и ако се заразе мање је страшно него кад не носе", закључила је др Гњатовић.