Читај ми!

Посао у доба коронавируса - како сачувати здравље на радном месту

Велики број људи у затвореном повећава ризик од ширења вируса, упозоравају епидемиолози. Послодавци су сами прописали мере које ће поштовати на радном месту, а Законом о безбедности здравља на раду предвиђене су и новчане казне за непоштовање, рекла је за РТС Марина Фуртула, директорка Управе за безбедност и здравље Министарства за рад и запошљавање.

Иако је у Србији у овом тренутку најбоља епидемијска ситуација у односу на регион, Европу и свет, управо је ово тренутак када треба бити и највише одговоран и поштовати превентивне мере.

Коронавирус је у овом тренутку највише заступљен у популацији од 20 до 40 година, а најчешће се преноси на журкама, слављима и масовним окупљањима.

Према речима епидемиолога, можда највише пажње у овом периоду треба обратити на колективе, предузећа, фабрике, велике радне организације.

Многи и даље раде онлајн, многи су смањили и број људи и скратили радно време.  

Марина Фуртула, в. д. директора Управе за безбедност и здравље Министарства за рад и запошљавање рекла је за РТС да је још у јулу донет Правилник о превентивним мерама за безбедан рад.

Тим Правилником је, наводи, прописано да сви послодавци морају да донесу план примене мера за своје организације и своје фирме и они су то учиниули у 90 одсто случајева.

У преосталих десет одсто, инспекција је указивала на недостатке и обављала контролне прегледе.  

"Ми смо одредили упутства која послодавац мора да изда за запослене, да би знали како да се заштите и која правила да поштују", рекла је Фуртула.

Послодавци су сами прописали мере које ће поштовати на радном месту, а Законом о безбедности здравља на раду предвиђене су и новчане казне за непоштовање, рекла је директорка Управе за безбедност и здравље.  

Према њеним речима, Правилником нису прописане казне, оне се могу прописати законом и уредбом.

Законом о безбедности на раду, за послодавце који не примењују превентивне мере законом је прописана казна од 800.000 до милион динара, за предузетнике од 400.000 до 500.000.

Такође, каже Фуртула, и запослени имају одговорност, уколико не поштују мере и за њих је прописана казна од 20.000 динара.

Указала је да је на почетку ванредног стања било радника који су се жалили на непоштовање мера заштите, а да последњих месеци тога нема.

Истакла је и да запослени, уколико сматра да су му угрожени безбедност и здравље, може да се се обрати Инспекцији за рад.

Навела је да инспектори рада немају могућност затварања фабрика, они могу покретати прекршајне и кривичне пријаве.