И путник је потрошач – могу ли заменски ваучери да реше проблем отказаних путовања

Представници туристичких агенција из Србије већ три месеца не успевају да оду у Грчку и разговарају са партнерима о нереализованим одморима. На тренутак је изгледало да су заменски ваучери решили највећи део проблема. Међутим, многи туристи желе своје паре назад, па ће нека отказана путовања завршити на суду. Александар Сеничић, директор Јуте, каже за РТС да је проблем решен заменским ваучерима и у Европи. С друге стране, Дејан Гавриловић из Организације за заштиту потрошача "Ефектива" наводи да ваучери нису били добро решење.

Грчки хотелијери који су узели авансе, по пропису своје државе, морају да их врате до 1. јануара 2022, у случају да путници не искористе аранжмане. Како је грчка граница затворена, значи не могу да искористе. И ту је проблем. Путници хоће свој новац, грчки хотелијери га не враћају. 

Александар Сеничић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да ту решења нема.

"Највећи део земаља Европе је решио тај проблем на овај начин, заменским ваучерима и са датумом 1. јануар 2022. године. Мораћемо да сачекамо ако не будемо могли ни следеће године да искористимо тај први јануар и да тада путницима вратимо новац када добијемо од грчких партнера", казао је Сеничић.

То, додаје, није уобичајена ситуација, али живимо у време једне велике пошасти.

"Велики број људи остаје без посла, не само у Србији, кад је реч о туризму. С друге стране, нема адекватне струковне помоћи државе и у овом тренутку не видимо друго решење. Туристичке агенције и радници у туристичким агенцијама се налазе на некаквим црним листама код банака, тешко је добити кредите, чак ни запослени у агенцијама не могу да добију потрошачке кредите. Мора да се нађе неки компромис и срећа је да преко 90 посто људи то разуме", додаје Сеничић.

И агенције и путници имају законска права 

Сматра да је ово реалан компромис.

"Цео уређен свет је то тако решио. Све велике авио-компаније раде са заменским ваучерима, јер су то милијарде и немогуће је да када се пресеку токови новца да то надокнадите. Постоје ту и неке одреднице и у Закону о заштити потрошача и у Закону о туризму, где и агенције имају нека своја права, дакле немају само путници своја права", наводи директор Јуте. 

Наводи да, када је реч о новцу, чињеница је да у ситуацији ванредног стања постоји могућност да се наплате сви ванредни трошкови који су доказиви.

"Не би било добро када би агенције то тражиле, јер би највећи део путника био оштећен делом новца који би морао остати. Ту би профитирали највећим делом наши партнери у иностранству", сматра Сеничић.

Дејан Гавриловић из Организације за заштиту потрошача "Ефектива" наводи да ако је дошло до отказивања аранжмана на који није утицала ниједна страна, према члану 106. Закона о заштити потрошача, путник има право на комплетан повраћај новца.

"Ако путник у неком тренутку откаже путовање, онда агенција има право на неке административне или стварне трошкове ако је то дошло након истека примереног рока за отказ путовања. Апсолутно смо сигурни да одредбе штите права потрошача, да уредба која је подзаконски акт не може да дерогира одредбе Закона које су императивног карактера", казао је Гавриловић.

Гавриловић: Ваучери не могу бити наметнути 

Очекује да се ускоро донесу две пресуде по којима ће агенције морати да врате новац.

"Нама стварно није јасно шта се очекује. Ем је уредба била на штету потрошача, јер потрошачи кредитирају агенције. Из Европе долазе информације да ваучери не могу бити наметнути. Апсолутно смо за то да путник који жели ваучер може да га узме, а они који желе новац, да добију новац назад. Путници нису путовања плаћали ваучерима, него новцем", навео је Гавриловић. 

Према Гавриловићевим речима, пре доношења уредбе "Ефектива" је тражила да се прво преиспитају токови новца у туристичким агенцијама.

"Ја не кажем да је ово сто посто у свакој агенцији. Ми имамо људе који су контактирали с хотелима углавном у Грчкој, где добију одговор да новац за њих није уплаћен, немају резервацију, ништа. Постоје надлежни органи који могу то да испитају и да се донесе решење", истакао је Гавриловић.

Сеничић, с друге стране, наводи да је новац највећим делом уплаћен страним партнерима.

"Немамо ми баш увек увид да ли је наш партнер пребацио новац хотелима или кућама. Када дође до суђења, агенција може да докаже да је тај новац пребачен. Сви бисмо били најсрећнији да имамо новац и да се врати путницима. Овог тренутка то није било могуће. Да није дошло до ове уредбе, стојим на становишту да од 400 не би постојало чак 390 агенција. Ова уредба нам омогућује да највећи број путовања буде реализован, а да, с друге стране, један мањи број путника буде незадовољан", истакао је Сеничић. 

Сеничић: Неизвесни судски спорови 

Истиче да теорија да се кредитирају агенције је погрешна.

"Путнике нико није терао да уплаћују аранжмане, али сами доносимо одлуку да ли желимо да путујемо. На тржишту је отворена могућност да уплатите аранжмане на било ком месту. Идеја је да агенције кроз кредите уплате новац путницима је немогућа. Оно што је лоше у целој причи је да мотивишемо људе да улазе у спорове", каже Сеничић.

Ти спорови су, указује, врло неизвесни.

"Сигуран сам да ће спорови бити много више у корист туристичких агенција. Морам да замерим начин на који то ради и 'Ефектива' и појединци који злоупотребљавају ову ситуацију на један ружан начин", напоменуо је Сеничић.

Гавриловић указује да је највећи проблем повраћај новца. 

"Када проширимо мало даље причу, потврђује се да су и ваучери проблем. Имамо људе који два ваучера нису могли да искористе. Имамо агенције које нуде исти аранжман уз доплату. Ти ваучери апсолутно нису били добро решење. Ако се неко понаша као хијена, то су агенције, не све. Пре неки дан смо објавили комуникацију са једном агенцијом, где је човек рекао да неће да врати новац јер смо се обратили 'Ефективи'", казао је Гавриловић.