Како се у време епидемије лече пацијенти са карциномом плућа

Начелница дневне болнице Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије докторка Наталија Самарџић каже за РТС да та здравствена установа од почетка епидемије ради без иједног дана прекида.

"У првој фази, када је Клиника за пуломологију била и један од ковид центара, дневна болница Клинике за пуломологију била је једина зелена зона и нашој клиници где смо уз све мере предострожности и безбедности спроводили лечење, консултативне прегледе, прегледе хитних пацијената и доносиле су се конзилијарне одлуке", рекла је Самарџићева.

Улазала је да је то функционисало беспрекорно и да су успели да сачувају и медицинско особље и пацијенте.

"Сада у другој фази када је Клиника за пуломологију нон ковид центар ми настављамо са истим мерама безбедности, потпуно нормално са радом. Клиника за пулмологију је наставила са дијагностичким процедурама у тимском раду са колегама торакалним хирурзима и радиолозима, јер је познато колико је неопходна рана дијагностика ових пацијената и лечење", додала је докторка.

Указала је да није било прекида у раду и пружању терапија пацијентима.

"Није било застоја, није било проблема са заказивањима. Прихватали смо све пацијенте или на заказане термине или по позиву или тако што су пацијенти долазили лично да интервенишу ако нису могли да закажу преглед", нагласила је Самарџићева.

Навела је податак да сваког дана у Србији имамо 20 пацијената код којих се открије карцином плућа и да сваког дана се региструје 12 пацијента који изгубе битку са овом болешћу.

"Дакле, болест је врло агресивна и врло подмукла. У време када је могуће радикално лечење, што је била метода избора операција деценијама и једина шанса за дуже преживљавање пацијената, а таквих је 15-25 одсто највише и то су ти рани стадијуми болести када је могућа операција, такви пацијенти се откривају случајно, одласком на неке систематске прегледе", објаснила је докторка.

Чешће се узнапредовала болест манифестује неким од својих симптома – кашаљ, болови у рамену, грудном кошу, искашљавање крви, необјашњива малаксалост, губитак апетита и већег броја килограма.

"Због тога се и препоручује пацијентима који су у ризику – пушачима, пацијентима који имају хроничну опструкцијску болест плућа или пацијентима који у фамилији већ имају нека малигна обољења било да су плућна или нека друга, да бар једном годишње да ураде обичан снимак плућа, ако не и скенер грудног коша", рекла је Самараџићева и додала да у раним стадијумима некада снимак плућа није довољан и ту је помоћ скенера где се уочавају и најмање промене.

"Често имамо ситуације да пацијент долази са врло узнапредовалом и одмаклом болешћу плућа и ми сматрамо да практично у том моменту можемо да констатујемо да та болест траје већ преко пет година", закључила је докторка.