Шта данас знамо о ковиду 19, а нисмо знали на почетку епидемије

Болест ковид 19 се није променила, али је знање научника о њој драматично еволуирало. То се види на примеру искустава из САД која су се пренела на цео свет.

Први случај коронавируса забележен је почетком године. Тада су стручњаци имали само грубу идеју о томе како би вирус могао да се шири, ко ће бити најугроженији и који су најбољи начини борбе против трансмисије и против болести.

Некада су јавне препоруке биле збуњујуће, укључујући и савете да се не носе маске. Шест месеци касније, научници знају много више о томе како се вирус шири и шта би требало учинити да би се епидемија ставила под контролу. 

Ово је девет ствари које сада знамо о ковиду 19, а нисмо знали на почетку епидемије.

Како се вирус преноси

Некад: Рани савети били су често прање руку, дезинфекција површина и кијање у руку. Претпостављало се да се коронавирус углавном шири руковањем, преко контаминираних површина и кроз близак контакт за зараженим особама.

Сада: После месеци научних дискусија и студија и неких збуњујућих порука, научници су сада сагласни да се вирус преноси и путем малих капљица које се зову аеросоли. Могуће је заразити се на раздаљини мањој од два метра, нарочито у затвореним просторима са слабом вентилацијом. О томе је Светска здравствена организација сагласна са научницима. Ризик на отвореним површинама је мањи, али и даље постоји.

Маске су кључне за контролу пандемије

Некада: У раним месецима пандемије здравствени званичници су фаворизовали прање руку и физичко дистанцирање, док маске нису биле главна препорука јер није било довољно маски за здравствене раднике, а и примарни начини преноса вируса нису били јасно одређени.

Сада: Здравствени званичници јасно препоручују ношење маски за лице. Осим тога се препоручује избегавање великих окупљања, широк обим тестирања, праћење контаката...

Ковид 19 утиче на цело тело, не само на плућа

Некад: У раним недељама три главна препозната симптома коронавируса су била грозница, кашаљ и отежано дисање. Међутим, како је време одмицало, стално су препознавани нови симптоми.

Сада: У фебруару су студије показале да вирус изазива болове у телу, мучнину и дијареју код неких особа. Уследиле су вести о губитку чула укуса и мириса. Могуће су и инфекције на мозгу, као и неке реакције имуног система које проузрокују згрушавање крви, срчане нападе и утичу на друге органе. 

Млађе особе и деца такође оболевају

Некад: Од почетка се знало да је ковид 19 болест опаснија за старије људе. Можда се створио утисак да млади и деца нису ризичне групе.

Сада: И даље је ризик за смрт деце мали, али постоји. Тачно је да ризик расте с годинама, али лекари бележе и тешке случајеве међу децом, тинејџерима и млађим одраслима.

Вирус игнорише годишња доба

Некад: Због тога што је вирус грипа био мање активан током лета, спекулисало се да ће се нови коронавирус слично понашати.

Сада: Ако топло време има било какав утицај на коронавирус, он је очигледно мали. Растући број случајева током јуна и јула сугеришу да лето неће допринети томе да вирус нестане.

Ковид 19 је много смртоноснији од грипа

Некад: У марту се сугерисало да је ковид 19 сличан грипу. Амерички председник Доналд Трамп је, на пример, рекао да нема разлога за бригу. Истовремено, епидемилог Ентони Фаучи је истицао да је ковид 19 десет пута смртоноснији него сезонски грип.

Сада: Стопа смртности од коронавируса остаје донекле нејасна јер се верује да има много случајева који нису потврђени. Неки научници у Америци кажу да премине сваки од 200 пацијената, а код грипа премине један од 1.000. Али код ковида смртност драматично расте у старијој популацији.

Вирус неће нестати сам од себе

Некад: Док су епидемиолози и лекари у фебруару и марту упозоравали да смо на почетку пандемије, председник Доналд Трамп је понављао да ће коронавирус нестати.

Сада: Америка је прва у свету по броју смртних случајева, а председник Трамп је променио причу. "Вероватно ће бити још горе, пре него што постане боље", навео је апелујући на људе да носе маске.

Људи шире вирус несвесно

Некад: И јануару, када је било 300 познатих случајева у Кини и само један у САД, здравствени званичници су постајали свесни глобалне претње и тога да се вирус лако преноси. Ентони Фаучи је рекао: Време ће показати како.

Сада: Зна се да велику улогу у преносу вируса имају особе пре него што осете симптоме, као и асимптоматски пацијенти. Жаришта могу бити створена од стране људи који имају веома благе симптоме.

Вакцина је скоро сигурна

Некад: Од почетка кризе владао је опрезни оптимизам када је реч о вакцини. Веровало се да ће она бити развијена, али су стручњаци упозоравали да су за то потребне године и да не постоји гаранција да ће се то заиста и догодити.

Сада: Америчка влада је уложила огромна средства у развој вакцине, а и неколико истраживачких тимова у свету је појачало напоре. Десетине кандидата за вакцину су у различитим фазама тестирања. Оптимизам је скоро порастао када су тимови из Кине, САД и Велике Британије објавили да су њихова тестирања била успешна и да је изазван имуни одговор код добровољаца. Потребно је да те вакцине прођу кроз још обимнија тестирања, након чега следи производња у великим количинама.