Која су најчешћа питања ПИО фонду ових дана

Филијала Фонда ПИО у Београду не прима странке за време мера ванредне ситуације.

Директор Сектора за остваривање права из ПИО фонда Владимир Станковић рекао је за РТС
да се Фонд прилагодио новонасталој ситуацији и у местима где је проглашена ванредна ситуација обустављен је рад са странкама.

"То нису све филијале, од укупно 120 испостава, са 31 филијалом и 10 служби, не ради се са странкама у 14 филијала, у три службе и 60 испостава – 45 одсто локација није у могућности да непосредно ради са станкама, да их примимо у просторије где би им се пружила непосредна правна помоћ", рекао је Станковић.

Странке могу да комуницирају са Фондом преко дежурних телефона. Указује да је повећан број телефона, а све информације могу да потраже преко сајта Фонда ПИО, а ту су и дежурни мејлови.

Странке за подношење захтева могу да користе портал, е-шалтер. Поред свега тога, странке захтеве могу да подносе и поштом.

"Највећи број странака непосредно предаје захтеве на шалтерима или преко поште, а пошто то нисмо у могућности да обезбедимо, омогућили смо да се захтеви подносе преко портала, преко сајта Фонда ПИО и ту су све инструкције о начину како се подносе захтеви", рекао је Станковић.

Директор Сектора за остваривање права каже да је реална околност да су странке незадовољне, али Фонд мора да прати неке околности.

"Морамо сви да се привикнемо, имамо искуства, радимо неколико месеци у овом режиму", указује Станковић.

Због чега су странке незадовољне 

Странке су незадовољне јер су навикле да их примамо непосредно, сада тога нема, омогућене су алтернативне врсте комуникације са странакама, рекао је Станковић.

Ко се не сналази са електронском управом, Станковић каже да странке могу информацију да добију телефоном, преко портала за папир, а могу да питају за помоћ неког ближњег који има искуства у раду са компјутерима.

"Све може да се заврши у принципу, у неким околностима ће неке колеге захтевати да се достави нешто од документације путем поште", рекао је Станковић.

Питања која се најчешће постављају су: како ја да добијем одговарајућу потврду и уверење. "Ми их упућујемо на то како да добију одговарајући папир", објашњава Станковић.

Према његовим речима, запослени раде пуним капацитетом, само се не врши непосредан пријем странака. 

Каже да не може да се функционише како је то у редовном стању ствари, али морају да се прилагођавају.

Који се документи траже 

Говорећи о томе шта од докумената људи траже, Станковић каже да осим захтева за остваривање права на пензију, има и повећан број захтева за издавање потврда о животу – 240.000 људи из иностранства прима пензију у Србији и морају да обезбеде потврду, или преко поште или портала.

Према његовим речима, Фонд је дневно примао 11.000 странака на 160 локација, годишње је било шест милиона различитих захтева.

"Када се формира предмет, видимо шта има од доказа, од тога зависи одлучивање о том праву. То је врста подношења захтева, да ли електронским путем, путем поште или на шалтеру", каже он.

Напоменуо је да се у оквиру ПИО фонда врши вештачење здравственог стања за потребе остваривања неких права не само у Фонду него и у неким другим институцијама.

"Врши се вештачење здравственог стања на другачији начин – на основу медицинске документације, тамо где је добољна за утврђивање стања, вештачење ће се завршити на тај начин. Тамо где није могуће јер странка мора да дође на преглед, ту ће се преглед накнадно обавити", закључио је Станковић.