Од петка свако може видети листу послодаваца који су кршили закон

Инспекцији рада су се током ванредног стања радници највише жалили на отказе, поступање према трудницама и породиљама и рад на црно. Сви послодавци који су кршили законску регулативу биће од петка приказани на сајту Министарства рада.

Ванредне околности су постојале и пре ванредног стања, рекао је у Јутарњем програму директор инспектората за рад Стеван Ђуровић. Инспекција рада је у току ванредног стања радила непрекдно.

Инспекција је примила 4.650 позива, путем контакт телефона или писмено. Урађено је 1.572 надзора, од чега је 644 захтева било од запослених. 

"Њих 126 се жалило да је добило отказ, а 26 трудница и породиља се жалило да према њима није поступано онако како је закон предвидео. За рад на црно имали смо 79 пријава и том приликом открили 168 лица која су радила без пријаве. Најчешће притужбе су биле на неисплату новчаних принадлежности", казао је Ђуровић. 

Било је и примедби када је реч о безбедности на раду. Инспекција је донела 15 решења о забрани рада. У току ванредног стања поднето је и 80 захтева за прекршајни поступак против 78 послодаваца. 

Сви послодавци који су кршили законску регулативу биће од петка приказани на сајту Министарства рада.

На основу препоруке Владе сваки послодавац је имао обавезу да доноси одлуке у складу са тим. Рад од куће, уколико постоји решење за то, не може се третирати као смањење било ког основа, наглашава Ђуровић и као пример наводи Министарство рада где је за такав исплаћиван пун износ зараде. 

Мање отказа него што се стрепело 

Појединци који су били у изолацији, на основу решења здравствених и надлежних органа, њима су послодавци давали могућност да их воде да су на боловању и онда је исплата била до 65 посто зараде, објашњава директор Инспектората за рад.

Раднике који су били здрави, али технички нису били у мугућности да обављају свој посао, послодавац је најчешће слао на годишњи одмор.

У време ванредног стања нисмо очекивали да ће већи број послодаваца радити у складу са законом и није било толико отказа колико је у први мах било очекивано, рекао је Ђуровић и нагласио да су томе допринеле одлуке државних органа у смислу надокнаде минималних доходака.