На шта су се "заветовале" фармацеутске компаније

Седам вакцина-кандидата против ковида 19 је у првој или другој фази клиничких испитивања, а чак 82 су, према подацима Светске здравствене организације, у претклиничкој фази, односно испитују се у лабораторијским условима или на животињама.

Подаци о безбедности и ефикасности који се од прошлог месеца проучавају на здравим добровољцима, биће познати у мају и то је тек прва фаза студија.

Све у свему, вакцина се не очекује пре краја године. У ЕУ се све отвореније говори о томе да вакцина треба да буде добро читавог човечанства, а не, како каже председник Макрон, власништво једних или других. Да ли ће то бити глобални одговор на вирус корона, питам и доктора који добро познаје фармацеутске компаније.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова "Иновиа", рекао је да у овом моменту осам вакцина у фази клиничког испитивања, док је стотинак кандидата за вакцину у претклиничком истраживању.

Према његовим речима, у овом моменту је тешко спекулисати о томе да ли ће ових осам стићи на циљ пре него неки од кандидата од ових 100 студија јер је комплексан процес.

Све док не добијемо резултате треће фазе, не можемо са сигурношћу рећи да ли је нешто довољно безбедно, каже Тркуља.

"Мислим да ћемо праву прогнозу моћи да дамо крајем 2020. године", рекао је Тркуља.

Трошкови лека 

Говорећи о трошковима новог лека, каже да је процес комплексан и да дуго траје, развој лека од момента када се идентификује потребна супстанца за коју се сматра да ће постати лек па до момента када добије дозволу за стављање у промет, траје и дуже од десет година.

Претклиничка тестирања терају обично три до пет година, лабораторијска тестирања на животињама трају пет година, клиничке студије трају око шест година и када се све стави на папир, није ни чудо да с обзиром на то да су клиничка истраживања комплексна, укључују велики број пацијената, та сума изађе у просеку око милијарду и милијарду и по долара, у зависности о каквом леку је реч, за коју област.

"Та сума расте из године у годину, како попуњавамо полако успешним терапијама одређене болести и остају све изазовније области за које немамо решавање задатак постаје комплекснији па цена решавања проблема расте", рекао је Тркуља.

Истиче да се јавност се фокусира на лекове који имају велики промет.

"Од 10.000 супстанци које уђу у претклиничка тестирања, једна постане лек. Од осам супстанци које прођу сва претклиничка испитивања и дођу у прву фазу клиничког истраживања само једна постаје лек, а од сваких десет лекова који дођу на тржиште два поврате средства која су у њих уложена", објаснио је он.

Када су у питању иновативне фармацеутске модел пословања је такав да сваке године 15 одсто годишњег промета морате да уложите у развијање нових терапија, где немате гаранција да ће до успеха доћи јер од 10.000 супстанци са којима почнете истраживање - само једна постане и лек.

Глобално јавно добро доступно свим људима 

"Ово је ситуација без преседана, здравствена криза је погодила цео свет и не постоји решење које би могло да се донесе а да не буде глобално", каже Бојан Тркуља.

"Када вакцина дође на тржиште видећемо колико ће бити ефикасна, да ли ће бити сезонска, да ли ће моћи да траје дуже време, али фармацеутске компаније су се заветовале да ће понудити по некомерцијалним условима - биће доступна свима па и нашој земљи. Не можете решити пандемију тако што ће се лечити само богати или само развијене земље", указује Тркуља.

Доктор Тркуља закључује да велика средства која су уложена у развој свих тих клиничких студија великим делом потичу из јавног новца, па постоје одређени услови који се морају поштовати да вакцина буде доступна оног момента ако и када се појави.