Ма какви Бетмен и Супермен – оне су нови суперхероји

Чак 146 суперхероја Инфективне клинике Клиничког цeнтра Србије од првог дана се бори са ковидом 19.

"Много велики прилив пацијената, много лекара, много дијагностике треба да се уради одједном", каже Љубица Рашић, медицинска сестра Инфективне клинике.

Њена колегиница Светлана Тодоровић истиче да се након 12 сати смене запитају како су све постигле. "Пацијенти су само стизали, кола Хитне помоћи су долазила", додаје Тодоровићева.

"Највећа мотивација је биo онај тренутак када се појавила епидемија, спремност да у адекватном тренутку применимо све стечено знање", поручује Мирјана Станчић.

У овој борби кључни су били знање и искуство.

"Све сестре на Инфективној клиници су прошле обуку за коришћење личне заштитне опреме. Наравно, ту обуку су прошле и сестре које су дошле као испомоћ на нашу клинику", објашњава Маја Тодоровић, медицинска сестра Инфективне клинике.

Све особље у свим ковид болницама ове сестре су обучиле, наводи Милка Чехић, главна медицинска сестра Инфективне клинике.

"Најтеже је било одагнати страх пацијентима"

Од почетка епидемије на Инфективној клиници је прегледано више од 6.200 пацијената, од којих је више од 650 примљено на болничко лечење.

Медицинска сестра Весна Ивановић каже да је најтеже било одагнати страх пацијентима, који су били изузетно уплашени за свој живот.

"Наша топла реч, додир чак и кроз рукавицу је њима значио да им одагнамо сваку сумњу да ће се њима нешто лоше десити. Они нас и не знају, они виде само наше очи", додаје Ивановићева.

Главна медицинска сестра Милка Чехић напомиње да јој је једини задатак у свему овоме био да их сачува да буду здрави и да корону не однесу у своју породицу. "Мислим да смо у томе, бар до сада, успели", истиче Ивановићева.

"Своје најмилије нисам загрлила од 15. марта" 

Кажу нису се плашиле за себе, већ за своје најмилије.

"Ја сам долазећи кући размишљала о томе да ће мој највећи успех бити када прође епидемија и када ћу моћи самој себи да тапшем на огледалу и да нисам притом заразила никог од својих укућана, с обзиром на то да живим у стану са својом четворочланом породицом", наглашава Весна Ивановић.

"Ја своје најмилије, децу и супруга нисам загрлила од 15. марта", додаје Светлана Тодоровић.

Велика подршка стизала је и од пацијената.

"Непрестано је звонио фиксни телефон, то су били наши болесници који су пре овога користили наше услуге, јављали су се нон-стоп, само да кажу да мисле на нас, да нас подржавају", закључује Ана Ђорђевић, медицинска сестра.

А када и епидемија прође, ови суперхероји наше данашњице желе само једно – да их не заборавимо!