Апликације за праћење контаката – какав је "кинески модел" и могу ли се инсталирати код нас?

Здравствена ситуација је таква да се догодило и нешто до овог тренутка незамисливо – "Гугл" и "Епл" су најавили сарадњу на заједничком пројекту.

Ујединила их је планетарна мука, због чега раде на универзалној апликацији која би требало да помогне у борби против вируса, тако што ће пратити заражене, њихове контакте и упозоравати на опасност.

Сличне апликације већ постоје у Кини – Вичет (WeChat) и Алипеј (Alipay), које поседују готово сви тамошњи власници паметних телефона, имају посебне додатке за новонасталу ситуацију.

Наведени додаци изгледају врло једноставно – након што софтверу дате одређене информације, добијете зелени, црвени или жути код, појаснио је наш колега Немања Милутиновић, дописник РТС-а из Пекинга.

У Кини се не сећају када су користили кеш

Зелени картон значи да нисте заражени, жути картон показује да је корисник био у контакту са зараженима и да треба да буде у изолацији две недеље, док црвени значи да неко има коронавирус, односно симптоме који чекају да буду потврђени.

У питању је интегрисани систем за праћење у којима се налазе подаци корисника и у сваком тренутку је познато да ли је неко био у контакту са зараженима – Алипеј користи више од 900 милиона људи у Кини, а Вичет више од милијарду.

"Овакве кодове тражиће вам да покажете неколико пута дневно. Уколико одете да прошетате по граду, покушате да уђете у парк, мораћете да покажете код. Да уђете у тржни центар – поново. Па онда продавницу у тржном центру – поново. Ресторан у тржном центру – поново. Дешава се заиста да десетак пута дневно, на различитим местима, морам да показујем код да нисам напуштао Пекинг и да нисам био у контакту са зараженима", рекао је Милутиновић и додао да готово сви имају инсталиране наведене апликације:

"Исуство ми говори да нисам упознао нити једну особу – ни кинеског држављанина, ни странца – која није имала макар Вичет, а врло могуће и Алипеј. То су апликације које се овде користе буквално за све – од дописивања до плаћања. Оно што је заиста занимљиво јесте да се не сећам када сам држао папирни новац у рукама. У 2020. сигурно не."

Блутут технологија може да буде од помоћи

У најмногољуднијој земљи на свету постоји потпуно другачија ситуација, пошто она има и друге системе за праћење кретања својих грађана, попут паметног видео надзора и мета података, објашњава ИТ стручњак Андреј Петровски.

"Остали примери, попут Аустралије или Северне Македоније, ако хоћете из региона, имају мало другачији приступ. Базирају се на блутут технологији и не подразумевају тај централизовани систем, већ се подаци чувају на локалу, односно телефону", изјавио је Петровски.

То значи да не подразумевају да ће ваш телефон, одређеном централном серверу, све време слати податке где се физички налазите – вашу геолокацију.

"У овој варијанти, у којој апликација користи блутут технологију, у највећем броју примера, она не прикупља геолокацију. Само прикупља раздаљину између два уређаја по јачини блутут сигнала. Што је он јачи, значи да сте били ближе и обратно. Такође, бележи време које сте провели у том радијусу."

Он је истакао да у Северној Македонији, када добијете дијагнозу и епидемиолог вам саопшти да сте позитивни на коронавирус, имате опцију да све те податке који се налазе у вашем телефону, пошаљете Министарству здравља.

На тај начин министарство добије списак свих људи који су у ствари били са вама у контакту и онда их обавести да треба да се тестирају или буду у изолацији.

Контрола над подацима треба да буде у рукама грађана

Ипак, то ствара други проблем – могућност злоупотребе података. Да ли постоји разуман разлог за страх да ће се тако нешто десити?

"Апсолутно да има. Сваки пут када користимо технологију као решење за неки друштвени проблем, ту постоје импликације по права грађана. У сваком случају се одричете дела своје приватности, с обзиром на то да у држави и региону имамо историју злоупотреба свих система за надзор, код људи наравно увек постоји оправдан страх да неко може да злоупотреби  податке и да их користи за друге намене које нису прописане у условима коришћења апликације", наводи Петровски.

Додао је да сврсисходност апликације мора да буде већа од њене интрузивности, односно да било које технолошко решење треба да да више бенефита грађанима, него што ће им одузети права.

"С обзиром на то да у региону већ постоји, не искључујем могућност да се појави у Србији. Наравно, што већи број грађана буде инсталирало апликацију, биће прецизнији подаци – то је веома једноставно. Оно о чему ће морати да се води рачуна, ко год буде имплементирао апликацију, јесте да контрола над подацима, у сваком тренутку, треба да буде у рукама грађана", закључио је Петровски.