Коронавирус и патолошко клађење

Откако је такмичења постоје и опкладе. Шта се дешава када светска зараза заустави сва такмичења, па кладионице трпе огромне губитке? Оне онда нуде својим муштеријама аутомате за игру, онлајн лутрију, покер или рулет. Али и виртуелна спортска такмичења.

"Верујем да владају савршени услови за патолошко коцкање", каже Џејмс Грајмс, човек који се у Великој Британији, "домовини игара на срећу", лечи од патолошке зависности од коцке. Он са са својом организацијом "The Big Step" бори против спонзорства игара на срећу и таквих реклама у фудбалу.

"За људе који се иначе не коцкају, сада то може постати разбибрига, како би попунили празан ход. Али има исто тако пуно људи који су финансијски погођени здравственом кризом, а рекламе за игре на срећу стварају илузију да је то прилика да се брзо заради новац", каже Грајмс.

Ограничења и преорјентација

Неке владе су сагласне са оваквом проценом. У Белгији је најављено да ће ограничити недељну уплату за опкладе на интернету на 500 евра. Шпанска влада ограничила је рекламе из области опклада на време између један и пет ујутро. Летонија је забранила виртуелне игре на срећу за време ограничења због епидемијске кризе.

Но, то су изузеци. Најчешће земље нису предузеле ништа или врло мало. Један познавалац бранше који жели да остане анониман каже да се широм света неприметно десио прелазак на виртуелне игре на срећу:

"Десила се промена менталитета код људи, јер им спорт не стоји на располагању".

Додаје да платформе које су нудиле клађење у спортској области, често имају и коцкарнице: "Само ретки су се ограничили на чисто спортске опкладе".

Овај стручњак сматра да губици у спортској области износе и до 80 одсто: "Још увек постоје неке утакмице у Белорусији и понека коњска трка".

Ове губитке фирме покушавају да надокнаде на другој страни. Тако да губитак у просеку износи до 30 одсто.

Брз темпо

Британска комисија за игре на срећу је у једној студији установила да око 1,2 процента играча на срећу развију патолошку зависност. А у бранши виртуелних спортских кладионица та бројка расте на 2,5 одсто.

Виртуелни рулет, коцкарски аутомати, као и виртуелна спортска такмичења проценат зависника повећавају на 9,2. Рецимо, на платформи Бет365, која је једна од највећих спортских кладионица на интернету, људи могу да се кладе на потпуно фиктивне утакмице. Паре се улажу у погађање победника, резултата, првог гола, број голова и тако даље.

Три минуте најважнијих момената компјутерског фудбала - и игра је завршена. Потом почиње нова. Управо је могућност да се учестало улаже новац уместо да се сачека 90 минута у фудбалу, или пола сата колико реално прође између две коњске трке, фактор који доводи до зависности. Паничан покушај да се брзо изравна губитак завршава у новом губитку.

Раније је ова виртуелна кладионица на виртуелне спортске догађаје била на маргини кладионичарског посла. Сада се она пробија у главне токове. Почетком априла је на јавном телевизијском сервису ИТВ емитована компјутерска анимација велике националне коњичке трке с препонама. Забележено је скоро пет милиона гледалаца, два пута више него за време стварне трке.

Додуше, део зараде од клађења - три милиона евра - пребачен је на рачун нациналног здравства. Ипак, критичари виртуелног спортског коцкања, сматрају да су виртуелни кладионичари тако врбовали нову публику.

"На нишану индустрије игара на срећу"

Чарлс Ричи је члан организације "Gambling With Lives", коју су основали породице и пријатељи људи који су се убили због коцкарских губитака: "Знамо да ће се људи кладити, јер постоји реклама. Тако их уводе у виртелну игру на срећу о којој пре тога нису ништа знали. Индустрија игара на срећу људе тако буквало има на нишану".

А та индустрија указује на своје финансијске прилоге институцијама које спречавају и лече зависност. Ипак, постоји бојазан да комбинација изолације, финансијских брига и немогућности да се даље баве другим хобијима, може довести до поновног пада апстинената у зависничко понашање. Могуће је стварање зависности и код људи који се никада нису коцкали.

Велике последице

"Неке од најгорих фаза као зависник имао сам у летњој фудбалској паузи, па сам прелазио на онлајн-казино или аутомате, на виртуелни спорт. Није се радило о клађењу на спортске резултате, већ о коцкању као таквом. Од тога сам био зависан. Могло је да буде било шта", сећа се Џејмс Грајмс.

Док је за једне недостатак спортских догађаја повезан само са зловољом и порастом досаде, за неке људе би принудна пауза на спортским теренима широм света могла да има много теже последице.