Дружење две комшинице из Чачка зауставио вирус, ускршње дарове размењују преко терасе

Навикле су на свакодневно дружење, али и да поделе све што у кухињи припреме. У ванредним околностима живот у суседним солитерима чинио се као препрека, али се брзо родила идеја да све реше обичним канапом и импровизованом доставом.

"Ја њој бацим, она мени врати, вежемо и ја овако лепо њој кексић. Кад она после тога враћа пројару, па зељаница, па тако, ето", испричала је Живана Вујовић.

Живана је у осетљивој групи, па због самоизолације из стана не излази. Време највише воли да проводи на тераси, преко које заправо и комуницира са најбољим пријатељицама.

"Она изађе на своју терасу, ја на своју и тако скувамо чајић, кафицу, пијемо, причамо, разговарамо. Пријатељство се не прекида већ пет година. Што каже постале смо малтене као сестре, њу имати за пријатеља, то стварно нећеш погрешити", каже Јелица Мијаиловић.

Мијаиловићева прича да, када се оперисала, пре пет година, од тада су уз њу.

"И она и ћерка и ето, и сад корона, опет су ту', додаје Мијаиловићева.

Заједно и у време пандемије премошћују препреке и радују се што овај Васкрс ипак неће проћи без даривања украшених јаја између солитера који се, баш као ове пријатељице, ослањају један на други.