Ђаци Медицинске школе - понос Лесковца

Кад поделе задатке и одреде групе са списковима крећу у набавку. Стрпљиво чекају у редовима у маркетима да купе намирнице и лекове које старији Лесковчани наручују телефоном.

Фармацеут Снежана Томић, која ради у апотеци "Свети Сава", каже да припреме за њих неопходну терапију и остало што им је потребно од средстава за дезинфекцију, рукавице, маске.

Због година и хроничних болести Станојевићи месец дана нису крочили ван капије. Живе сами и помоћ им је драгоцена.

"Хвала овој деци што несебично иду улицама. Имамо ту срећу што имамо велика дворишта и на одстојању од шест метара са комшијама пијемо кафу", прича Зорица Станојевић, пензионерка из Лесковца.

Свака реч значи 

Осмех, лепа реч, подршка, осећај да неко мисли на њих понекад је, кажу ови ђаци, најделотворнија терапија.

"Свака реч коју они поделе са нама и ми са њима, мислим да им то веома значи", каже Марија Станишић, ученица 3. разреда Медицинске школе.

Матурант исте школе Стефан Ђукић наглашава да су срећни када помогну другима и када виде осмех на лицу старијих грађана.

Иду са једног на други крај града, а километре не броје. Не осећају ни умор ни страх. Још једном потврђују да су одабрали прави позив.

Душан Миљковић из хуманитарне организације "Покрени живот" наглашава да је јако битно на терену док поделе намирнице да поразговарају мало са суграђанима да једноставно ублаже ово стање.

Поносни су и њихови професори. "Од самог старта кад су уписали Медицинску школу већ су кренули тим путем хуманитарности, помоћи другима, тако да истрајавају у томе", каже професор историје Драган Николић.

Ови хумани одликаши одавно су положили испит зрелости.