Италијански лекар за РТС говори да ли су деца имуна на Ковид-19

Ђан Винћенцо Зукоти наводи за РТС да је ситуација код њега у болници на одељењу педијатрије доста мирна, захваљујући, како каже, чињеници да су школе затворене већ неколико недеља.

"Тиме што деца седе код куће и лимитира се њихов контакт са другима, оно што је немогуће урадити када су деца у школи, доста је побољшало ситуацију. Али то мора да се настави, та правила морају да наставе да се поштују јер ако деца почну да излазе, да шире међусобно заразу, донеће инфекцију кући родитељима и рођацима", објашњава професор Зукоти.

Додаје да је мера да се остаје код куће заиста успела да смањи број случајева оних због којих би деца морала да остану у болници.

"Деца, бар највећи део њих, савладава добро ову инфекцију, објашњење је што ова инфекција, бар тако изгледа, ствара велику штету онда када се снажно активира имуносистем и када долази до великог упалног процеса то онда доводи до реакција које иду једна за другом: цитокина, упала изнад свега респираторног апарата и не само тога, деца имају имуносистем, нарочито првих година, који је незрео тако да су мање агресивни у случају инфекција", објашњава професор Зукоти.

Прво се говорило да су најстарији пацијенти ти који су највише погођени, али ви ми сада потврђујете да нико није имун, само да различито реагујемо?

Апсолутно, верујем да оно што смо на почетку видели јесте да су најстарији били најпогођенији, али то је зато што је инфекција била јако присутна међу децом, на подмукао начин. Ми смо видели још у јануару да се нешто чудно дешава, долазило је пуно деце са температуром која није спадала, истина је да смо били у класичном периоду грипа, али било је превише случајева које нисмо могли баш да дефинишемо класичним грипом и мислим да се у том моменту десило нешто, а ми нисмо били у стању да схватимо шта се дешава, није било брисева, нисмо тражили овај вирус.

Деца су била болесна, ишла су у школу, све је још било отворено, а ко је пазио на децу? Баке и деке, и сигурно су их тако заразили, онда су деца остала код куће, нисмо више могли да се крећемо, деца су се мање разбољевала, више су почињали да се разбољевају одрасли који су ишли на посао, па су онда родитељи почели да преносе заразу деци која су била код куће, док је до тог момента било обрнуто.

Дакле, мислим да смо видели фазу у којој су старији били најугроженији, а сада видимо и оне од 40, и оне од 30 и мање које су на реанимацији.

Ово је инфекција коју ми не познајемо и свако од нас може да реагује на заразу на изузетно интензиван начин, као што и не мора, механизми нису јасни, не разумемо још увек зашто неко реагује на изузетно тежак начин, а неко други много мање. Али то је у природи свих ствари, помислите да неки људи постају дијабетичари а други не, неки су се срели са неком вирусном инфекцијом која доводи до болести а код неких не, овде имамо особе које су просто више подложне тешким инфекцијама, али када причамо о годиштима, ако баш хоћемо можемо да изузмемо најмлађе, сви остали су подложни вирусу.

Причали сте нам о овом пројекту који постоји већ недељу дана и који сте активирали за све људе који су отпуштени из болнице, и сами лекари и људи који су код куће осећају се можда уплашено или изгубљено?

Наравно, то је била моја идеја из више разлога: Први који је везан за универзитет, ова пандемија је потпуно променила болнице, нека одељења су нестала, јер су постала посвећена само ковиду. И многи специјализанти нису више знали шта да раде јер они су своје дане проводили у тим болницама и идеја да постану тим који ће пратити код куће пацијенте који су отпуштени из болница, изгледало ми је као корисна ствар.

Почели смо пре дест дана, направили смо одмах једну књижицу која, заправо, на 40 страна садржи протоколе, алгоритме који су исти за болнице, за регион, јер када имамо тако пуно људи који раде на истој ствари и мењају се, потребно је да се сви понашају на исти начин, да сви исто раде.

Развили смо платформу посвећену скупљању података, пратимо ове пацијенте, којима када одлазе кући дајемо оксиметар (апарат за мерење нивоа кисеоника), топломер, маске и рукавице, тако да могу да се изолују код куће. Лекари их позивају два пута дневно да виде какви су подаци, ми онда шаљемо репорт лекару опште праксе коме кажемо да пратимо њиховог пацијента и објашњавамо им како изгледају његови параметри. Рапорт сваки дан шаљемо региону, када видимо да нешто није у реду са неким од параметара онда активирамо пнеумолога, инфектолога или лекара који је отпустио пацијента и лекара опште праксе.

Од сутра почиње да ради наша виртуална болница, када имамо пацијента са одређеним потребама, има потребу за специјалистичким прегледима, упућујемо га у виртуалну амбуланту (преко наших специјализаната), онда се шаље СМС који примају специјалисти: кардиолози, инфектолози и сл. који добијају тај СМС где пише: имаш у амбуланти пацијенте које треба прегледати. Он иде на име пацијента, пацијент добије поруку и преко једног клика они се виде преко монитора и могу да разговарају.