Коронавирус замрзнуо младенчиће, на чекању и мајице за цепање

Душан је прославио шести рођендан уз видео-поруке другара. Да тај дан, упркос изолацији, да види другаре омогућио му је његов тата, а наш колега Влада Банић.

"Наиме, све је почело пар дана раније када је он схватио да неће бити рођендана и када је питао - Да ли ће се важити да сам ја напунио шест година ако на мом рођендану не буду другари, не буде било торте? И онда је то мене мало погодило и његову маму, и онда смо замолили родитеље из наше вртићке групе и пријатеље овде у Љубљани која имају децу и друже се са Душаном и зато је добио тај видео клип", објаснио је Влада.

А захваљујући видеу и интернету, Богдан Пантић такође је обележио битан датум у животу. Током ванредног стања постао је отац. 

"Прослава је изгледала атипично, али ја сам на крају и поред свих околности, био врло задовољан, провео сам је сам са собом, а сви моји пријатељи, кумови колеге, сарадници из Србије, Хрватске, Црне Горе, седели смо тако у кућној варијанти и свако је нешто отворио и наздравио у име моје мале ћерке Дуње. Ето, тако је изгледало", испричао је Богдан.

Ту је и проблем цепање мајице...

"У почетку нисам поцепао ни једну мајицу јер напросто се нисам ни са ким виђао, таст када је дошао да заврши нешто у Београд из Бруса, ни он ми није поцепао мајицу, јер је држао дистанцу а мајка с којом сам се виђао најредовније је потпуно заборавила", додао је Богдан.

Мајице, уредно спремне у ормару чекају боља времена. Баш као што и младенчићи Јелене Танацковић из Лознице чекају да буду поједени по престанку епидемије. Младенце - празник који се слави само прву годину по венчању, она и њен супруг нису провели са родбином и пријатељима како су планирали.

"Празник Младенци сам провела у изолацији заједно са супругом и његовим родитељима. Свакако сам тог јутра умесила 40 младенчића да испоштујемо обичај, дакле, 40 колачића са медом од којих сам половину ипак одвојила и замрзла надајући се да када прође ово ванредно стање и када кретање буде омогућено да ту половину сачувам и када моји родитељи и брат из Београда буду дошли да надокнадимо управо тај пропуштени тренутак", рекла је Јелена.

Надокнађивање и "поглед другим очима" 

Може ли се пропуштени тренутак надокнадити? Ако питате Димитрија Војнова, који је својевремено из здравствених разлога у кући провео шест месеци, може. И не само то, он сматра да ће људи по изласку из изолације на свет гледати другим очима.

"Можемо да рачунамо на неку врсту колективног оптимизма који би онда могао да нас уведе у неке храбре животне одлуке где бисмо могли наићи на неку ширу подршку и разумевање. Када будемо изашли из свега овога оно што ће бити један занимљив утисак то је што ћемо према неким стварима које смо раније прихватали здраво за готово сада прићи много другачије, схватићемо колико су свакодневне ствари заправо богатство", каже Војнов.

Хоћемо ли заиста моћи да увидимо шта је вредност неких ствари којима раније нисмо придавали значај?

"Рекла бих да ови тешки тренуци једном делу нас ће донети и неке добре ствари ја то чујем од својих клијената, радим он лине и неки су схватили да колико су времена губили живаца на неке ствари које заиста нису онако виталне, значи неки ће научити да разликују битно од небитног и тим људима ће бити и боље након ове кризе", рекла је психолог и психотерапеут Бранислава Павловић.

Које личности су подложније томе да излистају своје приоритете, а које уопште неће схватити значај ове кризе?

"Зрелије личности које живе и овде ће се носити са ситуацијом. Многи, већ видимо неки пораст агресивности, нетрпељивости је очекиван, то су деструктивни модели ношења са стварношћу који само поспешују негирање ове ситуације", каже Павловићева.

Колико људи - толико ћуди, али ова криза све нас једнако опомиње. Упозорава да нешто не ваља и да треба мењати.

Без обзира колико нас погађа, дани у изолацији су можда идеални да поразмислимо чему у животу придајемо значај, и умемо ли да ценимо ствари које подразумевамо. А криза нас учи да се ништа не подразумева.