Претње смрћу глумцу, лажне вести и изазивање панике – како се носити са технолошким криминалом

Јавност у Србији узнемирио је случај српског глумца Милоша Тимотијевића, који се нашао на удару због сцене љубљења са другим мушкарцем у серији. После сцене из 11. епизоде Јужног ветра, током којег се корумпирани полицајац којег глуми Тимотијевић љуби са једним младићем, глумцу је стигао велики број претећих порука преко друштвених мрежа. То је био само један у низу догађаја који би могао да буде испитан у тужилаштву за високо-технолошки криминал, након неколико који су се односили на ванредно стање због епидемије коронавируса.

Тимотијевић је у разговору за Београдску хронику рекао да је очекивао сличну реакцију јер је свестан земље у којој живи, али да га је шокирала толика количина мржње према ЛГБТ популацији.

"Претежно су ми писали млађи људи, али не можемо то релативизовати тиме што ћемо рећи да су то деца. Ако деца пишу, онда значи да и њихови родитељи размишљају слично. Пишу стварно гадости и желе ми смрт у најгорим мукама, желе да се распаднем од канцера... Извињавам се што ово говорим у програму, али сам ја особа која је пре три и по месеца изгубила оца због канцера и то стварно није пријатно."

Иако има основа, претње није пријавио надлежним органима.

"Нисам пријавио јер нисам сигуран да би то имало икаквог ефекта, људи једноставно истичу своје мишљење. Разумем да неко има своје мишљење, али сам свестан да и ја имам право да кажем шта мислим и осећам. Моја осећања и мишљења су супротна њиховом", закључио је Тимотијевић.

"Ако се у порукама појављују претње по живот..."

Његов случај прокоментарисао је и Бранко Стаменковић, тужилац за високо-технолошки криминал, који је навео да у зависности од садржаја порука зависи да ли ће бити покренут случај. Постоји могуност и привате тужбе за кривично дело увреда.

"Ако се у тим радњама појављују преБтње по живот или тело, или на други начин угрожава физичког и психичког интегритета одређене особе, онда можемо говорити и о евентуалном постојању кривичног дела угрожавања сигурности из Члана 138", изјавио је Стаменковић и додао:

"За то кривично дело је потребно службено поступање, што значи да надлежна јавна тужилаштва, надлежне полицијске управе ће у тим случајевима поступати по снази закона, службеној дужности и обавези, предузети све радње које су неопходне да би починилац идентификовао и након кривично-правно процесуирао, уз одговарајућу казну."

Лажне вести могу изазвати панично понашање

Током пандемије коронавируса у Србији су се повремено појављивале лажне вести које су изазвале панично понашање грађана. Одређени људи су ухапшени и процесуирани, а тужилац истиче да су такви случајеви детаљно испитани.

"Таква врста порука може довести до промењеног понашања међу људима, посебно уколико су оне пласиране преко масовних медија. Оно што је карактеристика модерног доба у којем живимо јесте да су информације лако доступне и да се лако могу пласирати. Имамо интернет и путем те мреже разне информације, из разних извора, и оних проверених и оних непроверених, могу пласирати."

Тужилаштво у сарадњи са МУП-ом открива одговорна лица и покреће поступак на основу онога што је кривични законик прописао.

"У више наврата смо утврдили да постоји кривично дело изазивање панике и нереда, из Члана 343. Баш због тога што на друштвеним мрежама и у друштву генерално постоји дискусија, односно недоумица око тог кривичног дела, где одређени број људи очекује да је већ дошло до избијања панике или нереда, сматрајући да је само то кривично дело, оно ипак није само то. Постоји још један битан елемент, а то је значајније ометање спровођена одлука надлежних државних органа."

"Значи, уколико неко, са својим тврдњама проузрокује такву врсту ометања одлука или уколико покуша, што је веома важно нагласити, биће кажњив јер је и покушај кажњив. Ако је оно учињено путем информативних медија, интернет јесте информативни медији и то наглашавам, онда је за то кривично дело запрећена казна затвора до пет година", казао је Стаменковић.

"За изречене информације постоји одговорност"

Како се онда зна разлика између злонамерног пласирања лажних вести и покушаја да се неком помогне?

"У сваком појединачном случају ћемо ценити елементе који су пред нама, ценићемо намеру, умишљај извршиоца кривичног дела, као и последицу која се десила. На то питање је кривично-правна наука одавно дала мишљење, у смислу умишљаја и нехата, да ли је једно или друго могуће. Уколико се оваква врста тврдње, саопштава у већим друштвеним групама и већем аудиторијуму, постоји одговорност за изречене информације."

Дао је пример од пре неколико дана, када је кренула помама за горивом на бензинским пумпама.

"Уколико та информација доведе до ситуације на улицама, као што је била она за недостатак горива на пумпама, онда имамо неприхватљиву последицу која подразумева заиста наступање нечега што друштво погађа на неки од најгорих могућих начина", закључио је тужилац за високо-технолошки криминал Бранко Стаменковић.