Kад узнемиреност постане нормалност – шта кажу психолози

Психолози наводе да су интензивиране емоције које тренутно осећамо – страх, беспомоћност, паника – потпуно очекиване, нормалне и природне ако имамо у виду околности у којима се налазимо.

Психолошкиња Ана Влајковић сматра да је у овом тренутку потпуно неприродно бити сасвим миран и да нас стање у ком се налазимо уопште не узбуђује.

„Измењене су животне околности, све наше емоције су измењене, или су повишене или су смањене, као и страхови и брига за друге људе. Било би неприродно да нисмо узнемирени. Узнемиреност нас штити. Та једна здрава доза страха омогућава нам да сачувамо и себе и друге. Да нема те дозе страха ми бисмо сви сада шетали по улицама јер је лепо време“, сматра Ана Влајковић.

Анксиозност није поремећај

У тој „новој реалности“ услед узнемирености појачавају се аксиозна стања. Страх, напетост, благ бол у грудима, кратак дах, само су неки од симптома овог стања.

Психотерапеут Марко Браковић напомиње да је сваки страх субјективан осећај и као такав рационалан.

„Сама анксиозност није поремећај. Људи често помињу кад дођу на терапију да су анксиозни.  Сви имамо анксиозност, то је нормална ствар. Стрепња служи да нас припреми за опасност и да конструишемо наредни догађај. Проблем је када имамо још неки поремећај који укључује анксиозност, онда на то треба посебно обратити пажњу“ напомиње Браковић.

Што се саме анксиозности тиче постоје разне технике којима се она може умањити. Психотерапеут препоручује неке од њих – технике дисања, дубоко дисање из стомака, туширање, слушање звука и шума воде, које се може наћи на Јутјубу, поред других звукова из природе који служе за умиривање, али и звук воде која тече из чесме може бити од користи. 

Емоционална прва помоћ

Психолошка помоћ коју грађани добијају преко онлајн саветовалишта и бројева телефона надлежних институција нису преглед психијатра нити психотерапија.

„Прва психолошка помоћ је разговор“, каже Ана Влајковић и додаје да је „Прва психолошка помоћ усмерена на то да поручи свакоме – ту сам, разумем те, прихватам те, прихватам твоја осећања, она мене не угрожавају, то је једно разумевање, емпатија. Избегава се свака стигматизација било које групе становнишва, нарочито оних који су потенцијално заражени а нису још увек тестирани или су пак позитивни на корона вирус. Максимална емоционална подршка, то се некад зове и емоционална прва помоћ“, објашњава гошћа Око магазина. 

Циљ је да се у наредном периоду, у сарадњи са нашим људима који живе у иностранству, направи регионална мрежа прве психолоске помоћи која ће бити доступна 24 сата.

Избегавати лекове за смирење

У оваквим ситуацијама струка наглашава да је употреба лекова, седатива и анксиолитика забрањена и да може бити потпуно контрапоруктивна. Посебно је важно нагласити и да се овакви лекови никако не смеју узимати без одлуке и надзора лекара.

„Узимање лекова на своју руку је забрањено и у нормалним животним околностима а не у овим измењеним. То може имати јако лоше последице јер лек који је помогао комшиници неће помоћи вама. Не треба узимати савете од комшија и пријатеља, зато што баш конзумирање неадекватне терапије вас може одвести у болницу. Оно на шта треба да чланови породице обрате пажњу јесте појачана конзумација алкохола, цигарета, поремећај понашања код својих чланова и да то треба спречити, а једини начин за то је разговор“, наглашава психолошкиња.

Изолација највише погађа старе и самце

Мере изолације највише су погодиле грађане старије од 65 година. У овој категорији, психотерапеут Марко Браковић посебно издваја старачка самачка домаћинства.

„Осим што су стари људи угрожени здравствено, још су и сами. Да ли су су удовци, разведени, деца живе у другом граду, иностранству, а притом су и функционално неписмени. Тим људима можемо да дамо и најбржи интернет на свету, неће моћи да га користе. Ти људи су данас најугроженији и ментално и због животне доби. Било би добро да као што волонтери сада доносе храну, да поразговарају са њима два три сата недељно фиксним телефоном, то би могло да им помогне“, саветује психотерапеут.

Људи са развијеним образовним потребама ће лако захваљујући интернету пронаћи курсеве за учење енглеског, за шивење, сликање... Слушаће музику, гледати филмове, читати књиге и на неки начин ће много лакше пребродити овај период изолације. Међутим, они који то немају, који немају ресурсе за то, чија је ментална кондиција лоша, који не воле да уче, њима ће требати разговор и психолошка помоћ више него икоме.

„За њих ће морати да се отвори посебна линија. Пре свега за људе који живе у самачким домаћинствима, који су стари, неписмени и имају лошу менталну кондицију. Њима ће бити најтеже да прегрме ово“, закључује психотерапеут Марко Браковић.