Професорима недостају деца, али посао на економији не може да чека

Професорима и њиховим сарадницима није тешко да сваког дана долазе у школу, јер неко мора да брине о четири пластеника са поврћем и цвећем, великом воћњаку јабука, а за десетак дана почеће и припрему 90 хектара обрадиве површине за пролећну сетву кукуруза и сунцокрета.

Срђан Динић, професор хемије, каже да му деца много недостају.

"Долазим у школу да бих задовољио своју савест, а и да бих урадио оно што су деца започела, не може то да пропадне, све су то деца радила. Видите како је све то уређено, лепо", истиче професор Динић. 

Тренутно професори из учионица у пластенике износе 10.000 декоративног цвета дрво живота, јер је сад је време да ово цвеће започне своју вегетацију.

"Деце нема, а посао не може да чека. Ако се цвеће не залије све ће да пропадне, морамо и да га преместимо у пластенике. Сваки дан радимо по 2-3 сата, придржавамо се свих мера заштите, поштујемо растојање, вршимо дезинфекцију", каже професор Жељко Савановић, управник економије у пољопривредној школи.

Као и сви пољопривредници на њиви, и у школи су професори везани за временске рокове и радови не смеју да се одлажу. Имају добру механизацију која ће им помоћи да све лакше заврше. Брину и о уређењу школског дворишта.

Горан Бимбашић, директор школе "Јосиф Панчић", истиче да је најпрече тренутно одржавати двориште да не би кренуле алергије и амброзија.

"Имамо огромно двориште срећом ту су нам радници и механизација и за сад наш највећи задатак успешно решавамо", поручује Бимбашић. 

Професори не крију да су се ужелели својих ђака и све ће учинити да их у школи дочекају у лепом и пријатном амбијенту, где ће одмах моћи да почну са практичном наставом.