Читај ми!

Вакцине, колективни имунитет, нови сојеви – коронавирус из угла чувеног италиjaнског вирусолога

Ђорђо Палу је професор микробиологије и вирологије на Универзитету у Падови. Декан је Медицинског факултета. Некадашњи председник Европског и италијанског удружења вирусолога, председник италијанске агенције за лекове Аифа. Објавио је преко 600 научник радова. Један је од највећих светских експерата у домену вирусологије. Дао је интервју новинарима страних медија у Италији, међу којима је и РТС.

Колико је ефикасна и сигурна вакцина против Ковида?

– Доступне вакцине и оне за које се чека одобрење, студиране су од стране многих светских стручњака, дакле и "Фајзерова" вакцина као и "Модернина" и она од "АстраЗенеке". Та истраживања су рађена у Америци где је забележен највећи број заражених, затим у Јужној Африци, Бразилу и осталим земљама и упоређивани су са онима где је дат плацебо (физиолошки раствор) или као у случају "Астразенеке" менингококо.

Оно што је примећено јесте врло мали број пропратних последица попут црвенила на кожи на месту примања вакцине те свих оних пропратних које смо видели и код других вакцина као што су температура, опште лошије стање, болови у костима, ништа драматично и неочекивано.

Једна особа у 100.000 имала је анафилактички шок али ради се о особама које су већ патиле од алергија, а забележено је и неколико случајева парцијалне парализе лица. Тако да ове вакцине немају никакве другачије последице у односу на оне које већ познајемо.

ЕМА је у контакту са произвођачима руске и кинеске вакцине и у fебруару ће се састати са руским произвођачима, колике су шансе да вакцина "Спутњик" буде одобрена у Европи?

– Први резултати што се вакцина тиче су резултати кинеске вакцине и то су добри резултати изнад свега када се ради о ћелијском имунитету. Нисам видео трећу фазу јер је није било, тренутно је у току... Кинези сада вакцинишу, том вакцином се сада вакцинише и Африка као и Блиски Исток. Што се тиче вакцине "Спутњик" коју сам простудирао могу да кажем да има врло интелигентну припрему јер користе хумани аденовирални вектор, аденовирус 26 за којим следи аденовирус 5 за другу дозу.

То је вакцина која има већ познату векторну платформу која је већ коришћена. Између осталог аденовирус 26 је користио и "Џонсон и Џонсон" који је управо објавио у New England Jounal od Medicine" податке друге фазе тако да мислим да је важно да ЕМА узме у обзир и кинеску и руску вакцину на исти начин као и све остале вакцине.

У трећој фази нема регулаторног тела тј. постоји руско или кинеско тело али ове вакцине свакако морају да одговарају европским нормама. Немам никакве примедбе. Кинеска вакцина су заправо две вакцине "Синофарм" и "Синовак". Оно што знамо јесте да ауторизација, на пример она америчка је "ауторизација у хитним случајевима", Емина је "условна" а услов је да националне агенције за лекове морају да прате и оцењују ризике и предности тако да када се настави регуларно са вакцинацијом биће корисно проверити да ли имамо потребе и за другим вакцинама. Мислим да је богатство имати што више вакцина нарочито са неколико различитих технолошких платформи.

Када можемо да кажемо да се вакцинисао довољан број људи те да напокон можемо да се вратимо нормалном животу?

– Са ниским R0 уз вакцину чија је ефикасност 95 одсто као што је случај са "Фајзером" и "Модерном", када се вакцинише око 75 одсто популације. Уколико будемо ишли овим ритмом као до сада, очекујем да ће бити потребна читава 2021. година.

Да ли смо сасвим сигурни да ће вакцина АстраЗенеке бити одобрена 29.01.2021, од стране ЕМЕ?

– Не, јер се ради о научној валутацији, тзв. rolling review. ЕМАје рекла да ће то бити до краја месеца, у Америци је њено одобравање одложено за март од стране ФДА због нових података које је изнела та фармацеутска кућа, дакле то би могло одложити давање дозволе и могло би да утиче на ритам вакцинације.

Шта мислите о томе што постоје клаузуле којима произвођачи скидају одговорност са себе за одређене последице од вакцина и да свако ко их прими треба да потпише сагласност?

– Учествовао сам као експерт у разним судским процесима покренутим против вакцина тј. због евентуалних последица вакцина на дужи рок и могу да кажем да се ту ради о одговорности Министарства које их је одобрило.

Какво је ваше мишљење о кинеској вакцини?

– Оно што сам видео у публикацијама јесте да је коришћен  "убијени вирус" који реагује против свих протеина вируса. Знамо да убијени вируси дају мање имуноодговоре у односу на виралне векторе или оне са мРНК, нарочито када се ради о старијој популацији. Видео сам податке и постоји снажна стимулација нашег имуно система да реагује на све виралне структуре, дакле у овом случају и против свих варијанти, јер ако се не погоди протеин С, погађа се протеин Е итд. Ћелијски имунитет је од основног значаја за елиминацију вируса са свих поља нашег организма, оних ткива и органа у које се угнездио.

Тако да је сасвим могуће да ће нам кинеска вакцина бити корисна у будућности. Не знам које ће време бити потребно ЕМИ за то али мислим да сада треба да се позабави вакцином "АстраЗенеке" и мораће да тражи сву библиографију, све могуће податке о кинеској вакцини којих има много, али тренутно нисам у Амстердаму тако да не знам да ли је ЕМА предвидела рок за то.

Да ли ви мислите да и даље има потребе за неком врстом локдауна да би се заштитио период вакцинације?

– И ми и остатак Европе и јесмо у једној врсти локдауна. Оно што је битно јесте да прво вакцинишемо здравствене раднике, они који живе у старачким домовима и који су у њима запослени јер су најизложенији, а затим и најстарије становништво и тај тренд треба и да се настави. То су одлучили сви здравствени комитети, све земље света, научни комитети биоетике. Са тим се слажу и научни подаци.

Шта ћемо са вирусом који брзо мутира као реакција на вакцину јер жели да преживи?

– Ово је могућност која није само теоретска, то је нешто што може да се деси. Ми знамо да се мутације појављују, а то не важи само за Сарс-ков-2, већ и за све вирусе које познајемо, код имунодепресивних особа јер је се више реплицирају, јер се имуни систем брани мање и сл.

Позитивна страна је да је ово мање смртоносан вирус и то нас наводи да мислимо да му је интерес да постане ендоген и да не буде смртоносан. Подсећам да је МЕРС имао леталност од 36 одсто, Ебола до 90 одсто која је после смањена на 79 одсто, Нипа и Ендра вируси 65 одсто, Х5Н1 исто већи од Ковида, ови вируси су нестали јер када се убије домаћин они нестају.

Какву улогу имају нове варијанте вируса?

– Као и сви вируси и коронавируси мутирају, чињеница је да што се више шири вирус више мутира. Коронавирус има ензим који је у стању да коригује грешке у репликацији тако да мутира релативно мање од осталих РНК вируса као вирус грипа, вирус ХИВ или вирус хепатитиса Ц.

У односу на Вухан прве модификације су откривене у Америци, мутације које су највише студиране су оне на нивоу гена С који кодира протеин С (спајк протеин), површински протеин, и који служи вирусу да се прикачи на ћелијски рецептор, продре у ћелије и покрене инфекцију и она је та против које је већина вакцина усмерена производњом антитела која блокирају ову функцију вируса.

Били смо сведоци читавог низа мутација, али најновије су се већ појавиле у Сједињеним Државама и претежна мутација је у гену С.

У Енглеској је варијанта, која је названа Б117, постала доминантна и, чини се да није повезана са већом вируленцијом, патогеношћу или смртношћу.

Какве ће последице имати застој у испоруци Фајзерових вакцина? Да ли се друга доза доводи у питање или имамо план Б?

– Кажу да ће овај застој, ово кашњење бити можда до недељу дана, сви су се покренули у Европи и Италији и Урсула фон дер Лајен. Изгледа да је проблем везан за производњу, знате да су преместили две фабрике у Немачку тако да је дошло до кашњења.

Земље попут Италије и Немачке су већ одлучиле да ће приоритет имати друга доза вакцине јер, као што знате прва доза штити мање од обе дозе, и да би се дошло до потпуне заштите од стране вакцине, треба да прође недељу дана од друге дозе, дакле 28 дана након имунизације.

Једном речју, оно што је одлучено јесте да се да приоритет другим дозама и све оно што буде стигло од "Фајзера" је резервисано за ту другу дозу. Што се тиче оптужбе Италије против "Фајзера", то је питање за саветника ургентних питања везаних за коронавирус у Италији Аркурија, јер су се уговори склапали на европском нивоу па онда и на нивоу сваке државе преко министарстава тако да ја о томе не могу да причам.

Зашто се користи највише Фајзерова вакцина а не она Модернина?

– Зато што је "Модерна" изашала касније и касније је добила дозволу од Америчке агенције за лекове и ЕМЕ али морамо видети каква је продуктивна моћ, колики број вакцина су у стању да произведу. "Фајзер" има фабрике у целом свету.

Норвешка агенција је објавила извештај у коме пише да је умрло 23 људи због вакцине и оптужује "Фајзер" да их није тестирао на људима старијим од 85 година и на болесним особама у акутној фази болести?

– Видео сам тај извештај, мислим да ти подаци сада, када су их боље простудирали, показују да то нема везе са вакцином. Истина је да "Фајзер" има мање података о томе како реагују на вакцину људи старији од 65 година, у односу на "Модерну" и у клиничким студијама иако је рађено испитивање на 40.000 људи међу њима није било много старијих.

Који се лекови користе као терапија у борби против ковида 19?

– Још увек не постоји лек који има званичну потврду и који је стандард неге и води се као лек против ковида. Једини антивирусни лек који се показао као ефикасан у клиничкој рандомизираној "дуплој слепој студији" је Ремдесивир који је ефикасан и против еболе, вируса Марбле, протива Сарса и Мерса. Америчко истраживање показује његову ефикасност док са друге стране, испитивање спонзорисано од СЗО-а показује напротив да он није ефикасан.

Ми морамо да разумемо да за потпуно тачна клиничка истраживања треба да прође и по неколико година, а Ремседивир као и сви остали антивирални лекови треба да се даје пацијентима на почетку инфекције.

То је битно и код моноклонских антитела, код лечења плазмом и за све нове лекове који су у експерименталној употреби. Рекао бих да још увек чекамо на антивиралне лекове. Што се моноклонских антитела тиче, они су ефикасни у првој фази и то су директна антитела против протеина С која неутралишу ефикасност вируса. У Америци је ФДА већ издала лиценцу а италијанска Аифа је понудила експерименталну студију која ће започети првог фебруара, док их Европска агенција за лекове још увек студира и анализира.

Ми ћемо их користити у Италији јер су то лекови који ће имати велики утицај на лечење. Такође се користе и други лекови који се не користе у директној борби против самог вируса већ против патогенетских механизама, иако још увек немамо стандард коришћења, они су инхибитори упале и инхибитори интерлеуокина. У Грчкој су управо развили студију са инхибитором интерлеуокина 1 и по њима је то врло ефикасно.

Имамо и аспирин против упале, епарин и кортизон, посебно деxзаметазон, који нам помажу у спашавању живота јер блокирајући упалу и остале ствари које, на жалост, прате инфекцију ковидом 19 у развијеној фази могу да проузрокују олују цитокина и да доведу до тромбо емболије која провоцира плућну емболију која на жалост доводи до смрти. Радимо на томе да дамо тачна упутства о томе када и у ком моменту дати одређене лекове

Да ли је овај вирус направљен у лабораторији? Шта сада СЗО тражи у Кини?

– Он је сигурно настао од шишмиша raTG13, али знамо и да су у Кини гајени вируси слепих мишева у ћелијским културама да би их проучавали, мутагенизирали и довољно је да их узгајамо у људским ћелијама да би се вирус променио и постао агресивнији.

Знамо да овај вирус, без обзира на то што потиче од слепих мишева, више не заражава ћелије слепих мишева и савршено је погодан за заразу људских ћелија и то чини са великом ефикасношћу. Мој одговор је да наравно да може да буде произведен у лабораторији, можда је изашао грешком као што се то догодило у другим случајевима у свету, можда је природан, али још увек не знамо јер нисмо пронашли средњег домаћина и нисмо пронашли вирус са овим карактеристикама код слепих мишева. СЗО није успела да добије било какве вести о вирусу, као ни оригинални вирус, нити секвенце свих вируса слепих мишева који су истраживани у Вухану.