Kако се урушила немачка стратегија вакцинације против короне

Формално, Немачка је самостално и преко Европске уније набавила 300 милиона доза вакцина различитих произвођача, али је велико питање када ће те количине бити испоручене, а у неким случајевима чак и да ли ће уопште бити одобрене за коришћење.

Па како се догодило да земља у којој је развијена вакцина остане без довољно великог броја доза те исте вакцине?

Kанцеларкина услуга Урсули фон дер Лајен

Прича о томе почиње прошлог лета, када су министри здравља Немачке, Француске, Холандије и Италије заједнички преговарали са произвођачима, тада још кандидатима за вакцине, о количинама које ће испоручити целој Европској унији.

Међутим, како су сазнали немачки медији, канцеларка Ангела Меркел је захтевала од свог министра Јенса Шпана и његових колега да цео посао препусте Европској комисији и њеној некада блиској сарадници, а сада председници ЕK Урсули фон дер Лајен.

Најтиражнији немачки дневни лист Билд објавио је и факсимил писма које су министри здравља упутили Европској комисији тражећи од ње да преузме посао преговора са добављачима вакцина иако су, како наводи овај таблоид, њих четворица већ били надомак постизања договора са произвођачем оксфордске вакцине о набавци 400 милиона доза.

Оно што је требало да буде канцеларкин "велики гест" према Бриселу и Урсули фон дер Лајен, на крају је постала, према оцени колумнисте магазина Фокус Јана Флајшхауера, "најразорнија канцеларкина одлука за 15 година власти" те да тренутно Израел са великом разликом предњачи у трци у вакцинацији, а следе Бахреин, САД и Велика Британија.

"Другим речима, влада је овај задатак, који је од кључне важности за здравље грађана, делегирала Бриселу, где се, нажалост, и у здравствени питањима прво разматрају политички аспекти, а тек онда прагматични", наводи Флајшхауер и делом објашњава како се дошло до тога да ЕУ наручи премало вакцина од произвођача који су били најбржи у развијању вакцине против короне.

Висока цена уступка Французима

У политичким круговима у Берлину и Бриселу већ неко време није тајна да је приликом избора од кога ће бити наручене и унапред плаћене вакцине пресудну реч имала – националност произвођача.

Према писању неколико немачких медија, али и тврдњи посланика немачких социјалдемократа Kарла Лаутербаха, Французи су притискали ЕK да број поручених вакцина од немачког "Бионтека" не буде много већи од броја поручених од француског фармацеутског гиганта "Санофи" упркос томе што је његова вакцина далеко од завршне фазе. За Французе је то, тврде медији, било питање националне репутације.

С друге стране, француски министри демантују да су притискали Брисел и истичу да су то биле колективне одлуке, те да немачке лабораторије нису запостављене, будући да су огромне количине доза наручене и од немачке компаније "Kјурвак", која такође још није развила вакцину.

Kолумниста Фокуса пак одговорност баца на канцеларку Меркел и пита се "шта ако се испостави да њена непажња пролонгира умирање" од ковида 19 и да "њена погрешна одлука кошта људских живота".

Немачки званичници одбацују овакве критике и истичу да је било важно показати европску солидарност и обезбедити вакцине за целу ЕУ. Додуше, у септембру је Немачка самостално набавила још 30 милиона вакцине од "Бионтека" и "Фајзера", али званичници то не описују као "национализам" у борби против пандемије.

Да ли је важна цена вакцине?

У одбрану канцеларке и ЕУ су стали и поједини медији па тако заменица главног уредника Зидојче цајтунга Александра Федерл-Шмид у коментару истиче да је разумљиво то да је ЕK настојала да распореди ризик те се концентрисала на шест најперспективнијих од 40 потенцијалних произвођача.

"Осим тога, заједничка преговарачка позиција Европљана осигурала је да цена не оде у небо. Од онога што је досад познато, САД и Израел су наручили више вакцина 'Фајзера' и 'Бионтека', али за то плаћају много већу цену", сматра уредница у минхенском дневнику, истичући да у случају да је Берлин поступио другачије, међу чланицама ЕУ избила би недостојна националистичка борба за дистрибуцију вакцине.

Помињање цене разбеснело је заменика главног и одговорног уредника Билда Паула Ронцхајмера, оценивши да је "лудило" то што се спомиње то да ЕУ набавља вакцину за 12 евра, а Израел за 23 евра. Он цинично додаје да су плаћањем више цене "само спасени људски животи".

Да ипак није све ни до цене, сведочи то да су "Фајзер" али и "Астра-Зенека", која производи такозвану оксфордску вакцину, најавили да ће, како тврде, због проблема у производњи морати да смање већ договорене испоруке вакцина.

Сумња у произвођаче вакцина

То је изазвало револт у Бриселу али и Берлину, нарочито што се у сумња истинитост тврдњи произвођача да имају проблема у производњи. Медији спекулишу да су "Фајзер" и "Астра-Зенека" дозе намењене за ЕУ преусмериле неком другом купцу који је био спреман да плати много више новца.

Да ту има нешто више од спекулација сведочи и изјава немачког министра здравља од понедељка да ће ЕУ увести обавезу да се региструје и одобри сваки извоз вакцина са територије ЕУ. Према свему судећи, сумња се да произвођачи велике количине доза ипак произведе у постројењима у ЕУ и потом их продају некоме ван ЕУ.

На све то у понедељак се накалемила и прича угледног економског дневника Ханделсблат о томе да немачка влада очекује да Европска агенција за лекове вакцину "Астра-Зенеке" одобри само за млађе од 65 година. Произвођач је то убрзо демантовао, док је немачко Министарство здравља саопштило да "мора да је" извор информације помешао бројке из студије оксфордске вакцине.

Познавоци прилика сумњају у то да је ово плод лошег рада Ханделсблата, будући да он важи за немачку верзију Фајненшел тајмса, а да су његови извори били управо у немачкој владајућој коалицији.

Да ли је у питању вид медијског притиска на "Астра-Зенеку" да ипак не смањи испоруку договорених количина за 60 одсто, засад није познато. Али је познато да Немачка нема онолико доза вакцина колико је испрва планирала када су званичници обећавали да ће до краја јуна сви у Немачкој имати прилику да се вакцинишу.

Одлагање вакцинације

Убрзо је уследила корекција па је Шпан говорио о томе да ће сви моћи да добију вакцину у току лета. Последњу промену је без много помпе изнела канцеларка Меркел, рекавши да ће "до краја лета, то јест 21. септембра, моћи да се вакцинишу сви они који желе".

У анкетама четвртина становништва у Немачкој каже да не жели да се вакцинише, али како сада ствари стоје и ако промене мишљење неће моћи да дођу тако лако до вакцине.

За тачно месец дана у Немачкој је дато укупно око два милиона доза вакцина, то јест у просеку око 65.000 доза дневно. То се сматра поприлично мало за државу са око 83 милиона становника.

Будући да је неопходно дати две дозе, за целокупно вакцинацију становништа Немачке у наредних осам месеци, требало би давати око 683.000 доза дневно.

Разлог за спори темпо вакцинације лежи, према свему судећи, у томе што Немачка засад не располаже са довољно великим бројем доза. Због тога, данас у Немачкој вакцину против коронавируса добијају само они старији од 80 година, медицински радници и неговатељи у старачким домовима.