Бионтек – брзином светлости до вакцине против короне

"Lightspeed", брзина светлости – назив је пројекта који је средином јануара покренула немачка фирма "Бионтек" (BioNTech). Реч је, ни мање ни више, о развоју вакцине против коронавируса у рекордном року.

И од тада пројекат заиста напредује брзином светлости. Развој неке вакцине по правилу траје осам до десет година, али истраживачи из Мајнца могли би да добију одобрење у САД за своју вакцину за нешто више од годину дана.

Оно би требало да буде спремно средином новембра, када "Бионтек" и његов партнер амерички фармацеутски концерн "Фајзер" намеравају да поднесу захтев за хитну дозволу у САД.

Тренутно доступни подаци указују на 90-процентну заштиту од ковида-19, објавили су "Бионтек" и "Фајзер" у понедељак. Ако добију дозволу, били би тиме први у трци за вакцином на Западу. 

И европска Агенција за регулацију фармацеутских производа ЕМА је већ почетком октобра најавила покретање поступка одобравања вакцине. Она се тренутно још увек испитује у студији у којој учествују десетине хиљада особа. Како би се убрзао поступак одобравања, привремени резултати сада се континуирано проверавају све док не буде доступно довољно информација за одлуку о одобрењу, наводи ЕМА. 

Терапија рака уз помоћ имуног система

Иза биотехнолошке фирме "Бионтек" стоје две главне особе: Угур Сахин и Озлем Туречи. Још у јануару ове године, када је коронавирус беснео у Кини, а у Немачкој ретко ко био озбиљно забринут због могућности пандемије, двоје медицинара, Сахин и Туречи, схватили су шта је у питању и своја истраживања усмерили на развој вакцине против тог вируса. Три месеца касније, имали су прве кандидате за вакцину у клиничком развоју. 

До тада је њих двоје било усредсређено на борбу против рака. Њихов приступ се притом значајно разликовао од уобичајеног лечења карцинома. Са обзиром на то да не постоје два пацијента код којих је генетска мутација ћелија рака потпуно иста, пацијенти не би требало да буду једнообразно лечени хируршким захватима, хемотерапијом или зрачењем, сматра то двоје лекара. Уместо тога, сваком пацијенту је потребно лечење посебно прилагођено њему.

Притом Сахин и Туречи користе чињеницу да људско тело често може да помогне само себи када га нападају бактерије или вируси. Њихов циљ је да развију имунотерапију која стимулише механизме самоизлечења и шаље сопствене одбрамбене снаге како би злоћудне туморе учинили безопасним. 

Истраживање као центар живота

"Врло рано сам схватио да ме интересује наука", рекао је Сахин када му је 2019. године додељена иранска награда за науку "Мустафа".

Рођен у Турској, с четири године се с мајком преселио у Келн, где је његов отац радио као гастарбајтер у фабрици "Форд". Након завршене средње школе студирао је медицину на Универзитету у Келну.

"Интересовала ме је имунотерапија", каже 54-годишњак. "Интересовало ме то како функционише имуни систем, како се он може водити да препозна и напада ћелије рака". 

Као млади истраживач, са само 20 година, почео је да ради у лабораторији. "Имали смо предавања од ујутро до 16 часова. Али, кад су моје колеге студенти онда ишли кући, ја сам одлазио у лабораторију и тамо радио. Обично до 21, 22 сата. Понекад и до 4 ујутру", присећа се Сахин. Потом се бициклом враћао кући.

Сахин је 1992. године докторирао с највишом оценом, summa cum laude, а затим је радио као лекар за интерну медицину и хематологију/онкологију на Универзитету у Келну, где је хабилитирао 1999. године.

Потом се преселио у Универзитетску болницу Зарланд, где је упознао своју будућу супругу Озлем Туречи. 

Озлем Туречи: Брига за пацијенте у центру пажње

Озлем Туречи је ћерка турског лекара који је у Немачку дошао из Истанбула. Кад је Сахин дошао у Зарланд, Туречи је тамо студирала медицину. Данас предаје на Универзитету у Мајнцу и сматра се пиониром имунотерапије рака.

"На мене је снажно утицао мој отац који је радио као лекар. Још као девојчица нисам могла ни да замислим да радим ниједан други посао", каже Озлем Туречи.

"Отац је имао ординацију у нашој породичној кући и ми смо се као деца играли између пацијената. Већ тада није било строге одвојености између посла и приватног живота", присећа се Туречи. Од оца је преузела и то да је брига о пацијентима у центру пажње.

Кад су се Туречи и Сахин 2002. године венчали, Сахин је већ радио на Универзитетској клиници у Мајнцу. Чак је и на дан венчања Сахин био у лабораторију - пре него што је отишао до матичара. А и после венчања вратио се у лабораторију. 

Рођење "Бионтека"

Године 2001. Сахин и Туречи основали су биофармацеутску фирму "Ганимед фармасјутикалс", која развија имунотерапијске лекове против рака. Фирма је 2016. продата за 422 милиона евра. Године 2008. њих двоје оснивају "Бионтек". Ту пре свега раде на развијању технологије и лекова за индивидуализовану имунотерапију рака. Међутим, до сада ниједан од тих лекова није развијен до степена на којем би се добила дозвола за коришћење. 

Сахин је извршни директор "Бионтека" и предаје на Универзитету у Мајнцу, његова супруга Туречи је директорка медицинског одељења фирме и одговорна је за клинички развој. Уједно предаје као приватни доцент, такође у Мајнцу.

Андреас Кун, један од блиских сарадника брачног пара, рекао је за Сахина поводом доделе награде "Мустафа": "Ретко сам срео некога ко је тако паметан као што је то господин Сахин. Он је увек корак испред других. Кад дођете с новом идејом, он вас ту већ чека, у начелу је ту идеју већ предвидео".

"Господин Сахин ме је надахнуо од самог почетка и то је једно од његових умећа, да може да надахне људе", каже Кун. "Сахин не уверава само научним аргументима, већ и подстиче сопственим ентузијазмом." 

Тренутно у "Бионтеку" ради више од 1.300 људи из више од 60 земаља. Притом су више од пола њих високообразоване жене – свака четврта има докторску титулу. У октобру је фирма направила искорак на међународни паркет, изашла је на америчку берзу технологија Насдаку - и од тада непрестано расте. 

Нада почива на "BNT162b2"

Озлем Туречи каже да је њено начело да треба препознати оне ствари које не можемо да променимо и да то треба прихвати. Али, истовремено је потребно одлучно и храбро усредсредити се на оно на шта можемо да утичемо - а тога је често много више него што се у почетку мисли. 

Сахин и Туречи показују храброст и у овој кризи. "Како бисмо могли одмах да обезбедимо довољне количине за комерцијалну продају у случају одобрења наше вакцине ‘BNT162b2’, већ сада улажемо велика средства у проширење производних капацитета. На два места, у Идар-Оберштајну и у Мајнцу, производне линије већ даноноћно раде", наводи се у актуелном пословном извештају "Бионтека".

"Наш циљ је од почетка био да паралелно предузимамо важне кораке како бисмо остали унутар зацртаног временског оквира", рекао је Сахин за други програм немачког јавног сервиса ЗДФ.

Дугогодишњи истраживачки рад у међувремену је и финансијски веома исплатив за тај истраживачки пар. Угур Сахин држи 18 одсто деоница "Бионтека" и с успехом твртке преко ноћи је постао један од сто најбогатијих Немаца – барем на папиру.