Ко је отворио врата корони у Северној Македонији

"Основни разлог другог таласа је што су се рестриктивне мере укинуле прерано и нагло. Ми смо знали да ће релаксирање мера довести до реактивног пораста заражених, али чини се да укидање мера није било постепено и лагано. Грађани су то доживели као проглашење краја епидемије, а том утиску у јавности кумовале су и одређене несмотрне изјаве појединих јавних личности", рекао је проф. Даниловски.

У тој какофонији гласина народ, сматра епидемиолог, остао збуњен и добар део њих се одлучио на тихи бојкот прописаних мера.

"Последица тога је да су отишли на излетишта, у кафане, угоститељске објекте и одатле пораст заражених", навео је проф. Даниловски.

Разлика између првог и другог таласа 

Сматра да је и у првом таласу могло боље да се прође, а је тестирано више грађана, а не само они са симптомима.

"Тада се почело сазнавати да су асимптоматски и пресимптоматски заражених највећи извори заразе. У првом таласу смо прошли како јесмо", каже епидемиолог.

Тренутна ситуација се разликује од првог таласа јер се број заражених јавља у ужим подручјима и насељима. Има и делова земље попут Битоља, где данима нема ниједног случаја.

"То нам омогућује да локализујемо настале пожаре", рекао је Даниловски.

Шта кажу грађани 

Грађани су због враћања другог таласа гневни, нестрпљиви, а незадовољство је велико, истиче проф. Даниловски.

"Мислили су да је све прошло, а сада се мере враћају. Нарочито су револтирани грађани који су се држали мера све време и наједанпут се осећају преваренима јер су остали кратких рукава, нису добили слободу због недисциплине друге категорије грађана", објашњава епидемиолог.

Поводом навода да су они који су били у контакту са зараженима остављали лажне бројеве и адресе, Даниловски каже да је Северна Македонија од самог почетка затајили на плану информисања и комуницирања са народом.

"Народ је такав какав јесте, ако се осети угроженим, реагује као шкољка - затвори се, роди се пркос и отпор према мерама које је осећао да су наметнуте. Требало је више на томе радити, објаснити мере, да нису тоталитарне мере које угрожавају слообде, већ су у функцији обезбеђивања личног и колективног здравља", навео је Даниловски.

И управо је то задатак који је пред Северном Македонијом - вратити поверење грађана агресивном кампањом информисања, спуштајући се у најситније поре друштва.

"Не знам колико ће бити успешно, али борба са пандемијом не може да се води само прес конференцијама. Треба грађане направити својим партнерима и масовно тестирати. Ако се општа популација не тестира масовно, да бисмо открили скривене кластере заражених, онда не можемо реаговати благовремено да се они изолују, локализују и даље тестирају. Масовно тестирање није тако лоше, али би требало да буде далеко боље", рекао је Даниловски.