Деца у Италији постала фобична, имају тикове и плаше се да изађу из куће

Деца и млади су у епидемији коронавируса у Италији прошли потпуно незапажено. Осим што је речено да школе неће отворити до септембра и у свеопштем хаосу око вируса који, италијански медији су више него сигурни, свакако куца на наша врата поново од јесени, можда још агресивније, ретко ко обраћа пажњу на то шта се дешава са младима и какве су последице на њих оставила скоро три месеца карантина. О њима се прича само када се помиње школа.

Ђан Марко Марзоки, доцент психологије и посебних потреба у едукацији у "Бикока" Милано и психолог Центра за развој деце у Бергаму, у изјави за Л/Еко ди Бергамо рекао је да су деца школског узраста постала фобична, плашљива, са пуно психосоматских тикова и изузетним страхом од изласка из куће.

"Дидактичко учење преко компјутера је нешто што није за моје дете. Потпуно је празна, и чак после прве лекције је била скроз изгубљена, посматрала сам тај њен изгубљени поглед. Проблем није то што мање излази, проблем је прави реални друштвени живот, сусрет са онима које волимо, који нам је потребан да би остали живи. Саманта има десет година и нема инструменте које имамо ми одрасли да се суочи са овом ситуацијом иако је то довољно година да све ово што се дешава погоди директно у лице, пуном снагом. Чиним за њу све што могу, најбоље сто могу, али то понекад није довољно", каже Франческа, Самантина мама. 

Људи су социјална бића и стално понављање у Италији те "нове нормалности", где се мисли на дистанцу (не помиње се физичка, већ баш социјална дистанца) има велики утицај на одрасле, а камоли тек на младе. Они своју нелагоду изражавају цртајући себе у затвору, повлачењем у свој свет, избегавањем да излазе из куће, а многе маме и наставнице које су их пратиле преко интернета приметиле су њихов "изгубљен поглед".

За то време Министарство здравља од школе прави, како многим људима изгледа, вештачки наметнут систем. И док сви подаци показују да је вирус ослабио, и по многим вирусолозима, чак и ако дође до другог таласа, он свакако неће бити као у марту, Италија наставља са политиком "анксије и страха" и одрастања деце у асоцијалним условима.

Психолози и социолози упозоравају на велике последице које ће ова неприродна, наметнута ситуација оставити на нове генерације које као да се припремају на свет дистанце, без емоција и са што мање контаката.

Школа од септембра

Поред сталних савета о личној хигијени, проветравању локала, раздаљине од једног метра између клупа у којима може да седи само један ђак, обавезно коришћење маски за децу старију од шест година и за наставнике и професоре, посебан улаз и излаз из школе, разматрају се и смене да би било присутно што мање ђака у исто време.

Неће се мерити температура и то ће бити одговорност појединца: ако је дете у последња три дана имало температуру око 37,5, требало би да родитељи о томе обавесте школу. Свуда ће бити гелови за дезинфекцију као и маске за професоре, док ће маске за децу ићи на терет родитеља.

Што се тиче физичког васпитања, растојање ће бити два метра, избегаваће се групни спортови, а све физичке активности ће се одржавати на отвореном.

Старији ђаци ће и даље учити преко интернета. Али предлаже се да се поделе у групе, па док једна група похађа наставу у учионици, остали би предавања пратили од куће, а смењивали би се на два дана.

Тридесет три одсто ученика би волело да се врати у учионицу чак и у послеподневној смени, само да не уче преко интернета, док се њих 22 одсто нада да ће од септембра све бити као пре ванредног стања.

Веб-страница skuola.net, у сарадњи са стручњаком за безбедност и формацију на послу Томазом Баронеом, урадила je истраживање са 25.000 ђака, да би видели колико се водило рачуна о хигијени пре ванредног стања и како се она данас може унапредити.

Разлика у хигијени на северу и југу 

Према истраживању, најмање се водило рачуна о хигијени у школским тоалетима, нарочито у заједничким просторијама.

Само 16 одсто ђака каже да су тоалети били стално чисти, док један од десет тврди да су увек били прљави.

Међутим, оно што забрињава: чега у тоалетима није било а морало је бити? Сапун или гел. Убудуће, то ће бити обавезно. У 33 одсто случајева ђаци кажу да није било сапуна, а само девет одсто њих каже да је у тоалету био пешкир или сушач за руке.

И овде се види разлика између севера и југа: 76 одсто ђака на северу је задовољно хигијеном у школи, а док је на југу задовољних само 57 одсто.

До сада су италијанске учионице имале по 25 ученика, у ретким случајевима 20, тако да је потребно све променити не би ли се раздаљина од једног метра задржала.

Научни часопис Нејчер је објавио разговоре с оним истраживачима који сматрају да су деца подложна минималном ризику, али и са оним другима који истичу да није много деце заражено јер су школе биле затворене.

Италијанска лекарка, иначе професор на Универзитету у Парми и председник организације World Association for Infection Diseade and Immunological Disordere (Waidid), Сузана Еспозито, каже да су њихова истраживања показала да 80 до 90 посто инфициране деце не показује никакве симптоме. Иначе је код вирусних инфекција јачина заразе пропорционална симптомима: што је пацијент у тежем стању то је заразнији, те ако немате никакве симптоме, снага заразе је веома ниска.

Иако су у почетку деца била означена као преносиоци вируса, тврди докторка Еспозито, да су се заразила у школи и пренела болест на остале чланове породице, сада је доказано супротно: старији чланови породице преносе заразу на децу. Наглашава да то треба имати у виду када се доноси одлука о отварању школа.

Закључак је поражавајући: Италија се понаша као да ће све до проналаска вакцине грађани морати по сваку цену да прихвате ванредне мере, тзв. "нову нормалност", док вирусолози истичу да је за добру вакцину, ако је уопште и буде, потребно дуже време.