Како ће се Италијани вратити у ресторане

Извесно је да су они који се баве услужним делатностима за ова два и по месеца претрпели огромне губитке и нису у стању да покрију трошкове. Многи су већ затворили своје ресторане и кафиће, а многи мисле да неће опстати са смањеним бројем столова.

Међутим, још се чека званична одлука која се одлаже већ неколико дана. Очекује се да ће се италијанска влада током дана огласити са изменама декрета.

Како ће то изгледати и да ли ће се Италијани с носталгијом сећати дугачких столова, подизања чаша, музике и смеха док буду вечерали у стерилним срединама, одвојени од других плексигласом?

Сваком клијенту су намењена четири квадратна метра уз два метра удаљености између столова. То је одлука техничког тима "Инаила" (Национални институт за осигурање од несрећа на радном месту) и научника Високог института за здравство који су предвидели мере за отварање јавних услуга, уколико то дозволи кривуља заразе.

Да би се одредило колико ће особа моћи одједном да буде у ресторану, потребно је одредити лимит за свакога, поделити укупну површину локала са четири квадратна метра предвиђена за сваког клијента.

Такође, потребно је стално проветравати локале, стављати столове где је то могуће испред ресторана, а раздаљина између столова не сме бити мања од два метра.

Пре тога је било предвиђено четири метра, али то би значило затварање половине ресторана у земљи. Циљ је да се избегне зараза преко "дроплетса", како у Италији називају капљице пљувачке које могу да нас заразе приликом кијања или чак разговора са оболелом особом.

Породице ће моћи у ресторан са потврдом о сродству

Сваки пут ће оно што су користили претходни клијенти морати да се дезинфикује: посуде које садрже со, бибер, уље као и све остало што су клијенти дотакли у току ручка или вечере.

Породице могу ићи у ресторане са "аутоцертификатом" који ће доказати да су рођаци,  и на тај начин угоститељи неће бити криви уколико су они који нису ни у каквом сродству дали лажне податке.

Ова потврда помаже ресторанима да поставе столове којима ће уштедети на простору. Више неће постојати шведски сто или "бифе", јеловник се неће штампати већ ће се писати на таблама, мени може бити и на папиру али за једнократну употребу или на таблету, на више језика, који ће се ажурирати у реалном времену и омогућавати да се наручити директно, без конобара.

Контакт са људима који раде у ресторану биће сведен на минимум. Такав софтвер кошта око 1.500 евра.

Друга компаније је понудила опцију "Мој бесконтактни мени" са дигиталним менијем који ће функционисати преко кју-ар кода. Клијенти ће преко својих мобилних телефона моћи да виде све податке о ономе што наручују, нутриционе вредности, калорије, алергене и винску карту. Биће доступна на 60 језика.

Маске ће клијенти морати да носе када чекају у реду, на каси или када устају од стола и одлазе у тоалет. Маске ће бити обавезне за раднике у кухињи, за конобаре и за људе који раде за касом.

Што се плаћања тиче преферира се бесконтактно, а касе ће бити заштићене плексигласом.

Како ће се улазити у ресторане

Улазак у ресторан би могао да значи пролазак поред дигиталног тотема који се зове "Спреј за живот" и обједињује термоскенер који мери температуру и два апарата за дезинфекцију руку и обуће, као и видео који препознаје ваше лице и који на тај начин зна да ли имате маску или не.

Овај систем, за мање од једне секунде анализира телесну температуру те уколико прелази 37,5 стопира вас на уласку вокалном и видео-поруком. Диспенсер гела за дезинфекцију активира се фотоћелијама, као и распршивач за ноге и ципеле и гарантује да сте у моменту дезинфиковани.

Тај тотем кошта 3.000 евра и ко може да га приушти гарантоваће "тоталну сигурност". Сличну функцију има и таблет друге фирме који је нешто јефтинији (1.500 евра).

Што се плоча од плексигласа тиче, које би требало да нас заштити од особе за суседним столом, која се налази на неколико метара од нас - и ту се разне компаније такмиче у томе која ће направити дизајнерски лепшу плочу, од визира за заштиту, преко блиндираних врата са препознавањем лица и мерењем телесне температуре, до екрана који ће служити да се напољу на клупама држи сигурна дистанца.

Дакле, плоче од плексигласа, мерење телесне температуре, распршивачи за гел којим је потребно дезинфиковати руке, виртуални мени, маске и рукавице. 

То су само неке од индикација док се не донесе јединствени протокол који ће гарантовати сигурност људи који раде у ресторанима и клијената. Уколико их буде било. Јер не допада се свима ова слика из научнофантастичног филма као што се може закључити са постова на социјалним мрежама.

Филмови о људима који ходају са акваријумима на глави, окружени роботима, усамљени и дистанцирани, са онлајн животима, постали су реални филм у коме сви имамо наметнуте улоге.