Како из Шпаније стићи у Италију у јеку епидемије – таксијем и то гратис

Студенткиња је била на размени "Еразмус" у Билбау и није могла да нађе авион да се врати кући, у Венецију. Једина могућност за повратак била је да крене из Мадрида преко Париза, а затим и Рима па до Венеције. Не баш једноставно, али боље ишта него ништа.

Међутим, када је 8. априла Ђада стигла до мадридског аеродрома открила је да Француска не дозвољава људима у транзиту да остану на аеродрому више од 12 сати, док је она имала лет за Рим из Париза тек за 24 сата.

На тај начин јој је било онемогућено да се помери из Мадрида, а нико није био спреман да саслуша Ђадина објашњења.

Један њен пријатељ је испричао њену причу свом пријатељу таксисти који се одмах понудио да оде по њу. И не само што је одржао обећање него јој је дао и преноћиште, јер није више имала где да одседне.

У међувремену се таксиста Кепа Амантеги распитао код амбасаде и полиције не би ли схватио како би могао да оде до Италије. Речено му је да је то могуће, јер се Ђада мора вратити кући, а он само обавља свој посао таксисте. И тако су се студенткиња и Кепа упутили ка Италији. Нико их није зауставио на путу и за 12 сати су били у Венецији.

Таксиста је одржао обећање и прешао 3.700 километара од Шпаније до Венеције и вратио је Ђаду кући гратис. Њена фамилија је инсистирала да му се одужи, али он није хтео ни да чује. Диван људски гест солидарности у овим тешким временима.