Холандија, "паметним затварањем" против короне

Најпознатија ботаничка башта на свету Kеукенхоф отворена је 1949. године. По први пут у историји биће затворена због коронавируса. Празна је и улица црвених фењера у Амстердаму, влада је забранила оне делатности које подразумевају контакт - попут фризера, салона за лепоту, бордела. Ипак, за разлику од великог дела Европе који се одлучио за стратегију потпуног затварања, Холандија је изабрала такозвано интелигентно затварање, како га је назвао премијер Марк Руте.

„Холандија је направила процену да је у овој фази борбе против Kовида 19 селективно затварање како су га назвали много боље решење од тоталног затварања, јер уколико би све затворили направили би колапс на дуже стазе, а не само на неколико недеља, дакле годину и више дана, што би у потпуности разорило школски и економски систем, а вирус би се вратио након што људи поново изађу на улице, односно преносио би се са особе на особу и то би обесмислило ту ригорозну меру", каже Иван Илић, дописник Радио-телевизије Војводине из Холандије и Белгије.

Писац Ђорђе Матић годинама живи у Холандији. Истиче да су власти већ имале искуства са приступом "интелигентног затварања" код пријема избеглица јер је Холандија једна од земаља која је примила најмање избеглица. "И све ове фразе које се ових дана чују о интелигентном затварању, о лаганом прогресу, како је рекао премијер, су фразе. Оно што је чињеница је да земља не зна шта јој се догодило и не зна шта ће с тиме, осим чињенице да схватају да су се прекасно укључили у борбу против пандемије", сматра Матић.

У Холандији су затворене школе, вртићи, факултети, биоскопи, позоришта, ресторани, кафићи. Сва окупљања су забрањена са изузетком сахрана и верских церемонија, али тамо може да се окупи до 30 људи, уз неопходну дистанцу од 1,5 м између људи. Саветовано им је да раде од куће. Људи могу на свеж ваздух, али морају сами или са породицом и морају да држе дистанцу. У посету у стан не сме да долази више од три човека у исто време и треба да држе дистанцу. Ако је неки члан породице болестан, цела породица треба да остане у кући. По неким проценама чак 99 одсто људи поштује мере о дистанци.

Холандски премијер Марк Руте каже: "Људи нам захваљују јер нам говоре да их третирамо као одрасле особе а не као децу". Власти поручују да су хладнокрвне и да не желе да све људе закључају у куће. Kажу - желимо да ублажимо социјалну, економску и психолошку цену социјалне изолације и да се касније, колико толико, вратимо нормалном животу.

Наравно, олакшавајућа околност за Холандију је то што генерације углавном живе одвојено, јер баке и деке често не живе са својом децом, па не би било масовне заразе на тај начин.

"Имам утисак да грађани имају поверења у потезе власти, мислим да Марк Руте није потрошио баш све кредите, Холанђани су дисциплинована нација и после тог уводног несналажења у новонасталим околностима, људи поштују хигијенска правила, не атакују више на супермаркет како је то изгледало на почетку, уредно се држе дистанце и прилично су добро информисани, што се види по понашању на улици и наравно, чекају да им се саопште нови кораци", истиче Иван Илић.

Ђорђе Матић упоређује две културе, нашу балканску и холандску, и начин на које се оне суочавају са кризом.

"Оно што је такође симптоматично у смислу односа према пандемији, колико је у нашим крајевима лако установити у медијима да је паника, тако се у Холандији види да је паника обрнутим путем. Паника се познаје по томе што једно иначе према рационализму окренуто друштво креће у једну врсту хиперрационализма - е то је знак да ствари нису у реду. И онда долази до неких комичних ситуација, имам осећај на моменте као да се нешто од оних совјетских клишеа из литературе пребацило у Холандију. Kад крећу они немогући планови типа један центристички, па десни коментатор, врло познат, предложио је да се сви старци и сви изнад 65 година пребаце на један од четири северна острва, изнад Холандије. Дакле да буде нека врста потпуне изолације и да би то можда подстакло радно становништво да се инволвира и да крене за послом, јер ових који су ризична група неће бити. Наравно, након тога сви економисти, политиколози и остали друштвењаци су предочили трошкове таквог једног сулудог пребацивња грађана изнад 65 година на удаљена острва", наводи Матић.

За разлику од Холандије, суседна Белгија одлучила се за потпуно затварање, а лежерније опхођење Холанђана према кризи прилично је нервирало њихове суседе Белгијанце.

Да ли Холанђани оживљавају идеју "имунитета крда"?

Због још једне ствари Холандија је не удару критика из Европе. Премијер Руте је у једном обраћању јавности рекао: "Холандија има циљ да развије колективни имунитет тако што ће дозволити великом броју људи да се зарази, али контролисаном брзином". Тада су здравствени ауторитети из Европе запитали да ли се то Холандија враћа на приступ "имунитета крда"? Он би у најбаналнијем смислу значио - пустите све људе да се заразе, створиће антитела, колективни имунитет и тако ће победити ковид.

Kонтроверзну идеја "имунитета крда" подржао је шведски епидемиолог Андерс Тегнел, као и главни саветник британске владе Патрик Валанса. Но Велика Британија убрзо је напустила овај модел. Светска здравствена организација је јасна - тај пут је ризичан, јер о вирусу још не знамо много.

Холандске власти поручују да колективни имунитет није њихов главни циљ, а стручњаци објашњавају да су и усвојене мере владе доказ да она не стоји на чистом приступу "колективног имунитета" јер би, у супротном, дозволила све контакте и олабавила све забране.

Холандски премијер Руте и министар здравља Хуго де Јонге сада размишљају о увођењу посебне апликације за мобилне телефоне, која би помогла у спречавању ширења вируса. Та апликација би, преко блутута, обавештавала људе да ли су били у контакту са неким ко има коронавирус. Али за сада је све у пробној фази, јер се проверава да ли се тиме угрожава приватност људи.

Стручњаци кажу да би идентификовање извора заразе и праћење контаката било суштински важно како би Холандија олабавила правила, а да не оптерети болнице.

"Иначе према њиховом Министарству јавног здравља у овом тренутку има преко 23 хиљаде заражених, у болници је преко осам хиљада и преминулих је нешто више од 2500. Без обзира на те бројеве, ништа се у њиховом ставу није променило до сада, то интелигентно затварање је на снази до 28. априла, с тим што ће 21. априла Марк Руте саопштили да ли ће га и на колико продужити", наводи дописник РТВ-а Иван Илић.

"Оно што је интересантно, увек се ствари некако врате на почетак и на основне проблеме друштва. Водећи дневни лист ових дана, рецимо, пише о томе како Немачка нема ни толико жртава ни толико оболелих, а онда дођу увек на исто, на рак-рану холандског друштва, а то је приватизација здравства, а од које се виде те страшне последице", истиче Ђорђе Матић.

"Чини се да су они погубљени као што никада нису погубљени, то је земља која није ни у трусном подручју ни у оном метафоричном смислу, а нити у дословном, тамо нема земљотреса као недавно овде код нас, и заиста је чињеница да од велике поплаве 50-их година, кад су им пукле бране, оваква ситуација није забележена", истиче писац Ђорђе Матић.

Колико ће све да кошта?

Наравно, холандски медији детаљно се баве питањем - колико ће све да кошта? Само ботаничка башта са почетка приче остаће без чак милион и по посетилаца из целог света, колико је годишње посети. А ових дана из Холандије путују снимци цвећа које је пропало због кризе. Празан Амстердам само у првих неколико недеља, по неким проценама, значи милијарду и 600 милиона евра мање у каси. А већ се говори о пола милиона радних места мање.

"Пошто је то пребогата држава, кабинет и држава су одмах донели мере од некаквих застрашујућих 15 до 20 милијарди евра, које ће одмах ићи у помоћ малој и средњој привреди. Kад у Холандији крене борба цифрама и бројевима, онда се зна да је нека паника" , каже Ђорђе Матић.

Ових дана група од 40 научника епидемиолога, психолога, математичара, моделара из целе земље предложила је географски модел као једну од стратегија за излазак из кризе. Он подразумева да се Холандија подели на 10 региона са истим бројем становника, да се уведу строга ограничења регионима, али да се пусти да вирус уђе у један регион. У том региону се онда појача капацитет болница, а једном, кад регион досегне врхунац заразе и кад буде остварен пожељни колективни имунитет, отвори се други регион, и тако редом...

Наравно, то је одмах отворило много питања - чији ће регион бити први, како да држимо људе толико дуго одвојене, да ли је етички оправдано намерно излагати људе вирусу? По овом сценарију, биће потребно 800 дана да се земља потпуно извуче из кризе и врати у нормалу.

Наравно, све то у случају да се пре тога не направи вакцина.