Старачки домови у Немачкој као "темпиране бомбе"

Немачки стручњаци упозоравају на последице наглог ширење коронавируса у старачким домовима. Проблем није само велика смртност, већ и могућност да страни неговатељи, у страху од вируса, масовно напусте Немачку.

Дванаест мртвих у једном старачком дому у Волфсбургу. Тринаест мртвих у једном дому у Вирцбургу. Више од 20 инфицираних у једном дому за старије особе у тириншком месту Триптис. Број позитивно тестираних особа расте и међу станарима старачких домова и међу особљем које се брине о њима.

Вести које стижу из Шпаније и Италије о стању у тамошњим старачким домовима забрињавају и Немце. Већ се говори о "темпираним бомбама" - о установама у којима се вирус неконтролисано шири.

Већ неколико недеља удружења која заступају интересе пацијената и удружења неговатеља оптужују политичаре да се интензивно брину за ситуацију у немачким болницама и генерално медицинском сектору, а да истовремено остављају на цедилу посебно угрожене припаднике старије популације - људе о којима се неговатељи брину или у посебним установама или их посећују у њиховим сопственим домовима.

"Најпре се мислило на болнице"

Само у 11.700 домова за негу старијих и немоћних у Немачкој тренутно живи више од 800.000 људи.

У медијима се спомиње бројка од 600.000 неговатеља који су запослени у том сектору. "Они су препуштени сами себи, без довољно заштитне опреме. Код снабдевања се очигледно најпре мислило на болнице и лекарске ординације", тврде из Немачког удружења неговатељских занимања (ДбфК).

Стручњаци од савезног министра здравља Јенса Шпана захтевају усвајање стратегије за заштиту старачких домова и спровођење већег броја тестова на коронавирус, како се они не би претворили у епицентре ширења заразе. У том случају, ни интензивним медицинским третманима неће бити могуће спасити животе многих људи, изјавио је за агенцију КНА Ојген Бриш из Немачке фондације за заштиту пацијената.

Савезна немачка влада је, чини се, свесна могућих проблема у сектору неге. Пре неколико дана усвојен је велики пакет мера за суочавање с корона-кризом. Њиме је предвиђена и финансијска помоћ неговатељима, на пример у изолацији заражених: преузимају се у потпуности трошкови дезинфекције простора, а помоћ се може искористити и за покривање додатних трошкова особља, у случају да више запослених истовремено не буде могло да долази ако се разболи.

Питање је само да ли у домовима уопште има просторија у којима би могли да буду изоловани заражени пацијенти? И кога запослити када на тржишту влада хронични мањак стручне радне снаге?

Шта после Ускрса?

У Немачкој би, наиме, већ након Ускрса могло да дође до критичне ситуације у сектору неге. Стручњаци тврде да би тада стотине хиљада старијих и немоћних особа могло да остане без неопходне неге.

Наиме, многи страни неговатељи ће преко ускршњих празника да оду у своје домовине, па је могуће да се због страха од заразе део њих неће ни вратити у Немачку.

"Рачунамо с тиме да би након Ускрса 100.000 до 200.000 људи поступно могло да остане без потребне неге, односно да остане само код куће, без особља које се о њима брине", рекао је за немачки јавни сервис АРД Фредерик Зебом, шеф Удружења неге и кућне неге (ВХБП).

О тим људима би у том случају требало да наставе да се брину болнице и клинике, али оне то неће моћи јер ће им, ако порасте броја заражених и тешко обољелих, бити потребни капацитети за негу о корона-пацијентима. А у старачким домовима нема места, сви капацитети су попуњени. Решење се још не назире.

Убрзавање поступка признавања квалификација

Због очекиваног (наглог) пораста броја пацијената, немачке клинике зато захтевају да се убрза поступак признавања стручних квалификација страних неговатеља који се већ сада налазе у Немачкој.

"Здравствене институције морају да им доделе дозволе ад-хок", изјавио је за лист Велт председник Друштва немачких болница Гералд Гас. Касније би, након корона-кризе, дозволе још једном требало проверити и "надокнадити" формални поступак, додао је Гас.

Према проценама ВХБП, у Немачкој тренутно ради око 300.000 неговатељица и неговатеља само с истока Европе, пре свега из Пољске. Око 90 одсто (или 270.000) ради на црно, односно без здравственог и пензионог осигурања.